ŠKOLARKE

O pesmama u knjizi „ŠKOLARKA“

Neko je jednom mudro rekao: „Čitaj da bi živeo“. Da bi, međutim, čovek uopšte mogao da oplemeni svoj život čitanjem, mora prvo da nauči da piše i čita slova. Za to su, naravno, potrebni bukvari, slovari, azbučnici, čitanke, školarke, sveska i olovka, lenjir i gumica, brajalice i razbrajalice, ali, prvo i pre svega, pesme o slovima.
Za taj veseli, raspevani zadatak zadužen je niko drugi do njegovo kraljevsko visočanstvo Čika Peca, poznatiji kao Peca i deca, Petar Petrović Marš. Koliko god pesme ispale ljupke i šarmantne, koliko god zadatak bio radostan, koliko god se činilo da je lepršav i jednostavan – on zapravo ni malo nije lak. Treba dobro poznavati magiju slova, da bi njome mogao da vladaš, treba dobro poznavati stih i rimu, ritam pesme, da bi mogao da je uskladiš sa zadatkom koji si pred sebe postavio: a to je učenje slova.
Nije lako napisati bukvar, još manje stihovani. Čika Peci slova kao da ispadaju, poput kečeva (ali ne onih školskih), iz rukava. Slažu se u ritmu i metrici, svaki stih, svaka strofa dolazi tačno na svoje mesto, odmereno, skladno, umereno, raspevano, baš kao što i slaganje, pisanje i učenje slova i treba da bude. Ali Čika Peca ne bi bio to što jeste, kada ne bi svoju „Školarku“ obogatio i drugim pesmama, poučnim, punim ljubavi i razumenjava za dete.
Čika Peca izvrsno poznaje dečiju psihologiju, tačno zna šta im treba, šta vole i ne vole, čemu streme, o čemu sanjaju, a čemu se nadaju. O svemu tome peva u ovoj simpatičnoj zbirci, o svemu raspravlja, čak i o ružnim stvarima (psovkama i ružnim rečima), o dobrom i lošem ponašanju (bontonu), o batinama i grdnji, ali i o časnoj reči, zaljubljivanju, deljenju, druženju, padežima, veznicima, pravopisu, učenju i napredovanju...
Potrebna je izuzetna maštovitost da se ožive neživi predmeti i time približe, objasne, pojasne deci (sto, klupa, šestar, magnet, ključ, makaze, olovka...), potrebno je mnogo ljubavi i bavljenja decom, a Čika Peca čini to ceo svoj život, da bi se objasnili pojmovi poput magle, oblaka, basne, drveta, sliva, predaka; potreban je istančan sluh da se uklopi neuklopivo: Miš Nevidiš, Razbrajalica, Ć i Č, Rljanje, Košulja i Džemper, Dunja i Limun – pesme su u kojima je Čika Peca pokazao svoje najprefinjenije maštarsko umeće.

Domaća književnost bogata je pesnicima, a naročito pesnicima za decu. Svaki od njih izvrsni je poznavalac reči, sloga, stiha, svaki od njih duboko razume dečije potrebe i snove, u stanju je da na najlepši i najraspevaniji mogući način približi i objasni svaki pojam jednostavnim, a opet lepršavim jezikom, stihom. Čika Peca, njihov najglasovitiji predstavnik, ovom knjigom nam je podario pravu riznicu mudrosti i znanja. Otključajmo je, naoružajmo se pisaljkom i papirom, i uplovimo u veseli svet slova...

Tamara Lujak