Pitanja na koja je Aleksandar Tišma odgovarao uključuju ona intimna, koja se tiču njegove porodične i lične prošlosti, do onih opštih kada on iznosi svoja mišljenja o aktuelnim društveno–političkim pitanjima i problemima koji ga opsedaju. Neki od njegovih odgovora su šturi, jednostavni i direktni, a drugi nalikuju na esejističke iskaze i pasaže koji bi se lako mogli inkorporirati u njegova prozna, putopisna, dnevnička i memoarska dela. Ipak, uprkos svoj toj raznolikosti i raznovrsnosti, jasno je da je u svakom datom intervjuu i svakom vođenom razgovoru prisutna figura istog čoveka, čoveka koji se ne menja i koji ne izdaje svoja uverenja i ideje radi trenutne popularnosti kod književne publike, kritike, žirija ili društva u kojem se nalazi. Tišma je u svakom svom iskazu neupitno svoj, i zbog toga je moguće trasirati razvoj njegove ideološko-poetičke misli od sedamdesetih godina do kraja života.
Aleksandar Tišma u ovim razgovorima daje dodatni kontekst svojim proznim, pesničkim, dramskim, putopisnim, memoarskim, autobiografskim, esejističkim i drugim tekstovima, kao i svojim mnogobrojnim angažmanima na različitim književnim i vanknjiževnim poslovima, čime ovi zapisi postaju esencijalan aspekt njegovog života i rada, ali i vredan materijal za sve njegove čitaoce i istraživače.
