Svet je postao mali, ništa nije skriveno, a mnogo toga je pronalaskom kompjutera, pa i programa koji se nazivaju pretraživači, postalo suvišno, zastarelo, u svakom slučaju, presporo. Mnogo toga, pa i književnost. Jer, šta drugo radi pisac nego što oblikuje splet nekoliko desetina reči u pesmu, nekoliko stotina reči u priču, ili nekoliko hiljada reči u roman, sve se nadajući da će ova veoma dugačka i često previše komplikovana kombinacija „pretražiti“ mnoštvo ljudi i pronaći makar jednog čoveka čiji je osećaj rezultat tolikog i takvog pisanja. U suštini, proces je upravo obrnut. Kompjuteru je potrebna jedna reč i nekoliko delića sekunde da bi se dobili odgovori mereni milionima. Književnosti su potrebni milioni reči, a nekada i vekovi, da bi naposletku, možda, rezultanta bila iskazana jednocifrenim brojem. Svet je za književnost još uvek veliki, u njemu još uvek ima tajni.
.png){kind=logo}
