Andrićeva duža pripovetka Anikina vremena ispripovedana je iz pozicije sveznajućeg pripovedača. Počinje pričom o tragičnom kraju dobrunskog popa Vujadina Porubovića, ženomrsca i voajera, i gašenju njegove loze. Toj porodici je pripadao i prota Melentije koji je živeo u doba „Anikinih vremena”, kada se „pronevaljalila jedna žena vlahinja”.
Anika je bila kći pekara Marinka Krnojelca i „tuđinke” kako su kasabalije nazivale njegovu ženu dovedenu iz mesta gde je ležao robiju. Kao tuđinku meštani su doživljavali i Aniku, prerano odraslu devojčicu. Kako često biva sa Andrićevim ženskim likovima, umesto nenaočite devojčice, jednoga jutra u crkvi se pojavila vitka, beloputa devojka krupnih očiju, u koju se zagledao jedan od viđenijih momaka. Međutim, naklonost između lepotice i momka obeleženog tragičnim ljubavnim iskustvom, naglo se prekida. Narednih godina mladić je bežao od Anikinog „muklog, teškog glasa, belog lica bez osmejka”, a devojka „se objavila” i „otvorila kuću muškarcima”.
Priča o Aniki je istovremeno priča o postojanju ali i prolaznosti zla.
