Teško da ste skoro pročitali nešto tako potresno a toliko lepo kao što je nova knjiga Magdalene Blažević. Iz posvete je jasno da je ovo roman o ratnom zločinu. Odmah na početku saznajemo da je naratorka mrtva devojčica. Ona nam govori o svom detinjstvu, daje nam krokije života na selu, grubog, siromašnog i neidiličnog, jer stvaran život nikad nije bajkovit, ali jeste topao i živopisan, pun mirisa, boja i zvukova. Glas kojim govori nije nezreo, naprotiv, ali jeste detinji i poetičan, i upravo to pojačava sablasnu jezu predstojeće smrti. Je li itko javio ljetu da sam umrla? Ovo je pre svega roman koji u svakom akteru vidi ranjivost i ljudskost, čak ni naoružani vojnici nisu svedeni na dehumanizovano zlo. U njemu nema nacionalnosti, ne spominju se zaraćene strane, i utoliko je antiratni vapaj snažniji, jer je to mogao da bude bilo koji rat. Kontrast između nežnosti i lepote s jedne strane i užasa i besmislenosti s druge slomiće vam srce. Uprkos mučnoj temi, U kasno ljeto je roman koji će vas očarati poetičnošću i nežnošću. Magdalena Blažević je prava čarobnica.
.png){kind=logo}
