SMEH POD VEŠALIMA

Da li je ova knjiga autobiografija ili autobiografski roman? Ako oba žanra shvatimo kao način ponovnog proživljavanja dela sopstvenog života, pitanje postaje izlišno. Bombardovanje Srbije ovde je ponovno proživljeno takvom snagom emocija, da postaje autentični doživljaj čitaoca. Emotivni centar života u ovom kolopletu nepromišljenih velikih i malih sila, gotovo paradoksalno, jeste empatija i solidarnost „običnog“ čoveka. Čovek iz Beograda brine za prijatelja iz Prištine i obrnuto. Brine i živi kako može – novinar izložen samovolji vlasti, zabrinuti otac, muž, sin, drugar. I uspeva da bude duhovit, sluteći, a bežeći od slutnje da mir ne znači kraj mržnji, zlu i osveti.
Vesna Rakić Vodinelić, profesorica

U vremenu kada je zaboravljanje na ceni, Smeh pod vešalima Radeta Radovanovića, diže visoko cenu – pamćenja: ponajviše sa diskretnim ironičnim smeškom, ali tamo gde treba i sa glasnim cerekanjem. Ova uverljiva priča nezaborava, koja nam je uzela dobar deo života, huči li huči, nezaustavljivo, reka života sa meandrima analitičkog promišljanja tamo gde je to neophodno, sa dinamičnim dijalozima: slika i prilika našeg vremena, od jednog do drugog saplitanja, od velikog raspada do još većih avio-napada u čast one Monike, od nedozrelog inadžijstva voždovog i njegove kamarile. Pred nama je precizna romaneskna evidencija stradanja. Reklo bi se: ništa bez smeha, a i vešala.
Risto Lazarov, pisac

Roman Smeh pod vešalima čini jedinstvenim to što iza svakog detalja stoje neumoljivi dokumenti. Što nepristrasno opisuje sve ono što se dešavalo i civilima na Kosovu, i civilima u Srbiji. Što je knjiga direktna, jasna i snažna. Istovremeno – emotivna, uzbudljiva i razarajuće šokantna! To je očajnički pokušaj da do ljudi dopre ono što ne znaju. Obavezna lektira za suočavanje sa istinom – što je preduslov da Srbija, a onda i čitav ex YU prostor krenu naprijed.