Nastavak knjige “Božje dete”, u kojoj nastavljamo da pratimo život Božice, glavne junakinje, od njenog dolaska u Ljubljanu.
Autorka nas polako, neusiljeno, biranim, ali jednostavnim rečima, vodi kroz svakodnevnicu Božice, polagano se utapajući u njenu ličnost. Od samog početka čitalac postaje svestan da glavna junakinja romana ima izuzetno čvrst karakter i odlučnost. Činjenica da se uhvati u koštac sa svim problemima i izazovima u novoj sredini, gde ne poznaje ni jezik, govori da ništa ne može pokolebati mladog čoveka ako pred sobom ima jasan cilj. Božica ne odustaje pred preprekama, što je jedna od poruka ove knjige. Ona odlučno, dobro promislivši, donosi odluke, koje otkrepljene njenim radom, vrednoćom i željom da bude neovisna od bilo koga, vode je stepenicama ka uspehu. Kada čovek odluči da postigne nešto u životu, tada prvo mora da bude spreman na mnoga odricanja, ne obazirući se na mišljenja drugih. Mladoj osobi, poput Božice, to nije nimalo lako, jer mladost sama po sebi nosi uzburkane emocije, želju da voli i bude voljena, da se druži, provodi.
U mnogim situacijama ona vodi unutrašnju borbu između emocija i razuma, ali na kraju donosi odluke, koje iako bolne, ipak se pokažu kao ispravne. Lepa, vredna i pametna devojka, dobija razne ljubavne ponude, od kojih su neke vrlo pristojne i primamljive, a neke vrlo bezobrazne i krajnje netaktične. Ona se vrlo taktično i na vreme distancira od svega nemoralnog, bez obzira na slomljeno srce i povređenost koja ostaje u njoj.
Međutim, u životu ne bude sve uvek onako kako bi mi želeli i hteli. Često je tu “prst sudbine”, koji se ne može izbeći. Božica dugo i na različite načine pokušava da promeni karakter čoveka za kojeg se vezala, Jonija, ali ne uspeva. Znajući sve njegove mane, kojih je mnogo više nego vrlina, on je njena slaba tačka, njena sudbina. Iako duboko svesna da će pored njega uvek sav teret porodice nositi sama, ostaje sa njim, poštujući njegove želje i napredak u karijeri, napuštajući sve ono što je godinama mukotrpno gradila sama, zarad jedinstva porodice i sreće dece.
Nina Kirkov u knjizi “Vrlo bezobrazna ponuda” istovremeno opisuje život u nekadašnjoj Jugoslaviji, pokazujući žal za jedinstvom, slogom i onim najvažnijim, humanosti u ljudima, koje se danas, nažalost, izgubilo. Kroz različite zaplete, pokazuje kako su ljudi tada bili mnogo srećniji, spremni da pomognu drugima, ne živeći samo za sebe i ne gledajući lični interes. Nije bilo važno odakle je ko, koje je vere i nacionalnosti. Počevši od komšiluka, pa do radnog mesta, uvek se našao neko da pomogne i da pruži ruku prijateljstva. U knjizi se vidi da to polako počinje da se gubi već od osamdesetih godina prošlog veka, da bi danas nastala totalna otuđenost , u kojoj je iščezla svaka empatija. Knjiga “Vrlo bezobrazna ponuda” u sebi nosi više poruka. Biti istrajan na putu do uspeha, ali i pomoći svakome koliko možeš; biti svoj, a istovremeno spreman na kompromise u važnim odlukama, koje određuju dalji pravac u životu; znati odoleti iskušenjima i ne dozvoliti emocijama da nas povedu putem za koji znamo da vodi u moralni sunovrat;ostati jak i samouveren, istovremeno reći “Ne!” bezobraznim ponudama, ma koliko one primamljive bile i ma koliko izgledalo da su rešenje za sve trenutne probleme… Knjigu “Vrlo bezobrazna ponuda” preporučujem od srca!
Ljubiša Pavlović
.png){kind=logo}
