BAZA

Od trenutka kada izroni iz beogradskog pristaništa i uputi se jutarnjim vozom do Ripnja narator upečatljivo slika ambijente kroz koje prolazi i koje intenzivno doživljava. Beograd će se pojaviti još nekoliko puta u kafanskim ogovaranjima „džet-seta“, kao i u pomodnim posetama „prirodi“ i eko-akcijama, inače predstavlja svet veoma udaljen od suštinskog života za koji se glavni junak ovog romana zalaže. U središtu zbivanja i doživljavanja je pisac, nekadašnji bajker, koji se bori ili se već izborio za svoje mesto pod Avalom, „kalauzom svih religija“, to je dobrovoljni izopštenik, samotni obućar koji jedini autentični život vidi u pisanju. Ne želeći da se proda industriji marketinga on „prihvata“ svoju sudbinu i traga za oličenjima drevnih vrednosti koje pronalazi u paganskoj mitologiji. Prateći njegovu priču čitalac uranja u neobične eksterijere običnih vašarišta, auto-puteva, krivina oko Avale smrtonosnijih od kanjona Morače, dnevnih i noćnih događaja u šumi, dvorištu, selu; zatim, baš kao u bajci, njegovi opisi oneobičavaju običnu unutrašnjost voza, ambulante, majstorske radionice, drumske kafane u izgradnji, sopstvene kuće. Susreti sa ljudima napisani su kroz žive i zanimljive dijaloge, bez skrupula i uz jasan moralistički stav. Njegova usamljenost u svetu „inovacija“ ne dolazi od protivljenja svemu novom i modernom, već od njegove potrebe da živi u skladu sa vlastitim moralnim i estetskim načelima koje crpi iz energije (mističkog) tla na kome je ponikao.