Jedna opora knjiga, jedan lirski roman u kojem iz svakog retka izbija poezija. A
poezija je ovde jedini stvarni govor čoveka. Prećutao sam ironiju, satiru, prećutao sam
govor dokumenta. Događaji su iz 17. veka. (A svaki naredni je, očito, sedamnaesti!) Reč je o pokrštavanju – o dokumentima oko kojih se plete priča. I o pismima u kojima se jednako prećutkuje koliko se i otkriva. (Uzgred, kada bi ova knjiga imala imenske registre – imena, geografskih pojmova, ptica, biljaka – svuda bi se videlo obilje.) Da bi se to pokrštavanje zaoštrilo, da bi se jasnije videlo, priča je smeštena u jednu porodicu. Sukob dvojice braće je u centru romana. (Ni sestra ne može da ih izmiri!) Ko pobeđuje? (Dijalozi su moćan deo ove knjige – sudar argumenata je jak, jer u pitanju je borba za opstanak.)
.png){kind=logo}
