RUSKI VRTLAR

Bora Ćosić je rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin, gde i danas živi. Objavio je preko 40 knjiga, a njegovi pozorišni komadi izvođeni su s velikim uspehom na našim scenama.

Ruski vrtlar, nova knjiga Bore Ćosića, za razliku od ciklusa njegovih dela kao što su Priče o zanatima, Bergotova udovica, Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, pripada drugom krugu njegovog stvaralaštva, u koji možemo ubrojati romane Tutori i Doktor Krleža, ali i Dnevnik 2013-2020.

Tema ovog hamsunovskog romana Bore Ćosića jedna je od najaktuelnijih i najbolnijih u našem vremenu: reč je o prisilnoj emigraciji, o čoveku koji je zbog rata postao apatrid, ali i o stanju ljudske vrste na ovom svetu.

„Čitao sam, davno, pripovest o jednom, prilično neprijatnom slučaju: nekakav bednik je po svaku cenu probao da se uvuče u neko društvo, a ovima iz tog društva nije padalo na pamet da ga onamo prime. . . Pripovest o mizeriji nekog stvora, koji predstavljao je čitav ljudski rod. Kako se ovaj utrpao na tu planetu, a nije bio načisto zašto. I da ga je u onom podzemlju neko pitao zbog čega mu je onoliko bilo stalo da se onde utrpa, ne bi znao šta da odgovori. Jer blato je osnova ove planete, uz neki, tu i tamo, kamen. Ovo pokazuje i taj mladi Rus, koji je odbegao iz svoje domovine, zato što se u njoj osećao kao u blatu, a onda je samo pitanje vremena kada i sam uvideće da je stanje sa ljudskom rasom sveukupno takvo, neizmenljivo blatno.