NEKI PISAC

Nikola Jeremić, pisac koji istovremeno živi prošlost, sadašnjost i budućnost, a onda iz tog života kao vulkanska lava izbija delo koje nas iznenadi, zbuni i ostavi u uverenju da je pisac u pravu-čitav život u jedan treptaj oka stane. - Timea Somer master psiholog i psihoterapeut.

Ovo neće biti klasična recenzija jer, priznajem, biću krajnje pristrasna. Nikolu znam punih osamnaest godina. Uvek je bio drugačiji od ostalih. Upoznala sam ga kao jedanaestogodišnjeg dečaka. Imao je tu neku nežnu setu u očima, ali je svoju dečju tugu nosio kao kaput koji je skrojen baš po njegovoj meri. Savršeno mu je pristajala. U meni je našao, rekla bih, saveznika, utehu, toplinu, sigurno mesto, i tako je ostalo i dandanas.

Poeziju piše vanserijski. Ipak, ima nešto veličanstveno u tome kada pesnik piše prozu, sa koliko malo reči kaže mnogo, način na koji se potpuno predaje papiru, na koji koketira sa stvarnošću i otvara nam svoju poetsku dušu, a to je upravo učinio u svom novom romanu, koji je sasvim nesvakidašnji, baš kao i on sam. Pisao ga je, hodajući po tankoj žici između tame i svetlosti, prošlosti i budućnosti, svojih sopstvenih senki i sunca koje nosi u sebi, ali ga ponekad ne vidi, između ponavljanja starih obrazaca i ogromne želje da podvuče crtu i pobedi samog sebe. Ova knjiga podvlači tu crtu.

Roman o jednom odrastanju, o deci razvedenih roditelja, o preživljavanju, nemirima, podrhtavanjima dečjeg srca i tla pod nogama, o selidbama, rastancima, odlascima i vraćanjima, o ogromnoj ljubavi u haosu koji život nosi, o neraskidivoj vezi među braćom koja rasteruje i najgušći mrak, o nežnosti, zagrljajima, brizi, o četiri musketara, o Beogradu koga više nema, o bežanjima od sebe i drugih, o borbi sa sopstvenom tamom koja guta bez milosti, o konačnom susretu sa sobom, o svođenju računa, o Bogu…o ljubavi kao krajnjoj destinaciji jer Bog je ljubav, o tome kako je život zaista dar i treba ga živeti. Ova knjiga je za svu decu sa tugom u očima, neprihvaćenu, ostavljenu po domovima ili na cedilu, izneverenu, povređenu, neshvaćenu i za sve one odrasle ljude koji su nekada bili ta deca. Za sve nas...od srca