Na samom početku romana, glavni junak Viktor kaže: „Moram da napišem priču o jednom osećanju koje u sebi nosim, koje me prati, ne pušta i ne popušta petnaest godina. To, naravno, jeste ljubav, ali nije samo ljubav, nego je i svetlost, vedrina, lepota, intenzivna snaga, osećanje povezanosti i pripadanja, bliskost u ovom svetu surovih, sebičnih i zlih, to su duša i duh, osmeh na Suncu u vedrom danu, zagrljaj, toplina i ruka u ruci u nekom hladnom, vetrovitom, tmurnom i kišnom, to su želja, dubina i sreća... Sve to i još mnogo toga za šta u ovom svetu ne postoje reči. Osećanje koje me je obuzimalo celog i činilo da srce zaigra, zatreperi, preskoči i zagolica pri svakoj pomisli (promisli?) na onu koja je, nekada davno, na početku prošlosti, bila devojka, a sada, na početku priče, žena.“
Šta se dešava kada Senka, žena o kojoj Viktor govori, slučajno i iznenada zakorači u njegov život, zagospodari njime u potpunosti i postane njegova opsesija i inspiracija?
U vrtlogu sentimentalnosti, preplitanju sećanja, uspomena i sadašnjosti, stvarno dogođenog, zamišljenog i izmaštanog odigraće se ljubavna priča koja će rasvetliti trenutke prošlosti, i vratiti u život svet za koji se sumnjalo da je možda trajno izgubljen.
