Živopisan roman koji dočarava deo srpske istorije i izabrane istorijske ličnosti. Gavrilovićevo delo je, kako pisac objašnjava, zapravo o vremenu oko Drugog srpskog vojevanja, roman u sedam slika. Leksika romana je autentična, dinamičnost dijaloga doprinosi pripovedačkom razvijanju svake slike. Mentalitet učesnika, likova vojevanja i pripovedanja, osenčen pravoslavnim duhom, po mnogo čemu je deo naše karakterne baštine u kojoj su razboritost i nepokolebljivost prožete odlučnošću u dostizanju neizvesnog cilja i često začinjena zrnom osobene ludosti. U Zbegu ćemo čitati kakvi smo bili. Iako nije provokativan kao Dželat, prethodni autorov roman, ovaj je takođe zasnovan na dokumentima i kazivanjima, te nošen izvesnim poetskim ritmom, čija napetost dostiže tragički vrhunac u pretposlednjoj slici sa skokom sa stene trista nevinih devojaka u nabujalu i mutnu Moravu podno Kablara.
Opisani zbegovi, praćeni pojedinačnim i kolektivnim stradanjima, kao da doprinose artikulisanju nekog prauzornog zbega koji postaje deo čovekove egzistencije. Živeli smo i umirali u zbegovima, pa je tako možda i danas.
Mašta pisca u ovom izuzetno čitljivom romanu stvarala je s ljubavlju i predanim poznavanjem ljudi, događaja i predanja.
