Profesora književnosti, Stanoja Ljubovića, svi su pamtili, ne zbog lepog izgleda, nego što su njegova predavanja budila maštu i vodila u bajku. Kad je govorio o slavnim ljudima, poznatim piscima, plave oči su mu postajale svetlije, a čim bi pomenuo pojedince koji su kao studenti pisali, a potom nestali u prašumi dešavanja, znao je da se namršti. Jedan je Jesenjin. Ovi, neafirmisani i nepoznati stvaraoci, nisu vredni pažnje.
.png){kind=logo}
