Druga knjiga iz trilogije o Dragolj ratnicima, Duška Blagojevića, ''NEVIDLjIVI GRAD''!
U ovom fantastičnom diptihu, nastavljamo da pratimo naše drugare, Dragojl ratnike, čije avanture, ali i kategorizacija likova i odnosi među njima, teraju čitaoca da ''proguta'' svaku stranicu knjige i da nestrpljivo čeka da pređe na sledeću.
Nakon što je u prvoj knjizi ,,Duhovi rata'' drevni red Dragojl ratnika pokušao da zaustavi sile tame, dok su se Severnjaci spremali za osvajanja, zajedno sa njihovim Carem koji je želeo da zagospodari svetom, u novoj knjizi naši junaci, Kanor i Amunaki, su u Nevidljivom gradu. Mudrost i tajne tog svetog grada su im dragocene za kreiranje nove budućnosti čovečanstva. Za to vreme, velika vojska maršira kroz Srednje kraljevstvo ka Kapiji mira. I neizvesnost raste. Ujedno počinje i rizičan lov na veštice severa. I dok Crna kraljica otkriva sveto mesto severnjaka, na jugu, duhovi rata pokreću nezaustavljivu ofanzivu. Overlord i Murdor prebacuju svoje snage kroz davno zatvoren prolaz u Veliku kotlinu, u kojoj će se odlučiti sudbina čovečanstva.
Duško Blagojević je mladi pripovedač bujne mašte i interesantnih ideja, lepog i sažetog stila pripovedanja, čiji je literarni talenat potvrđen već sa drugim romanom epske fantastike, za srpsku književnost, zaista retkog žanra.
Da bi se napisala obimna priča, sa mnogo likova i zapleta, i da ona funkcioniše, potreban je vanserijski talenat. Da bi se napisao obiman roman epske fantastike, i da on funkcioniše, potrebno je još nešto osim talenta – potrebne su ideje i mašta. I to ne male maštovite ideje, jer one neće funkcionisati na puno stranica, već sijaset ideja kojima nas je Duško Blagojević ponovo obradovao. Jer je, epska fantastika – tužno je, ali je tako – danas možda jedina preostala vrsta književnosti koja omogućuje piscu da napiše roman ideje, da konstruira i vodi nas nekim novim svetovima, prošlim, izmaštanim ili budućim, svejedno, pri čemu formu epske fantastike koristi kao polaznu tačku za promišljanje o pitanjima ljudskog identiteta i opstanka. Duško je, još jednom, napisao izuzetnu priču ispod čije je površine sakrio srž poruka koje je stavio pred čitaoce.
Uprkos književnim snobovima i neznalicama, koji epsku fantastiku kao žanrovsko pisanje, ne smatraju književnošću, podsećamo na činjenicu da u jednom od kapitalnih dela svetske književnosti, ujedno i jednog od najboljih romana 20. veka, đavo hoda Moskvom u društvu brbljivog mačka. Dakle, ako se Bulgakov nije libio fantastike, što bismo mi? Dapače.
Izuzetno smo ponosni na književno pero Duška Blagojevića i na njegova oba romana, jer nam, čitajući ih, život čine lepšim i ispunjenijim.
