“Inicijalno pesnik, Siniša Stojanović na mestu svog romanesknog prvenca piše romanesknu poemu. Pošto su poemu izmislili romantičari, Stojanovićev avgust morao je postati jedna nepregledna avantura. Bol je dakako svetski, glavni junak je potpuno suvišan, rečenično tikivo grubo nostalgično. Međutim, delu nedostaje romantičarske mitomanije, što je rezultat piščevog svesnog odbijanja da pristane na kompromis celovite strukture. Ovo je knjiga koja ne poznaje slepe ulice – na poslednjoj se stanici izlazi, samo ako se u autobusu zaspi. Može i drugačije, ali Stojanovićeva knjiga nije jezero.
Dvostruki je razlog što niko pre Stojanovića nije ozbiljno obradio temu javnog prevoza. Prvi je u tome što ovaj motiv nije dovoljno seksi. A pošto u ovoj zemlji trenutno najviše pišu netalentovani, sama tema mora biti dovoljno erotična da bi se knjiga prodala. Drugi razlog svoje uporište ipak ne pronalazi samo u kapitalizmu, iako su posledice skuplje. Javni prevoz nije više jeftin, zato o njemu pristaju da pišu samo hrabri.”
Ivana Peško
