USPAVAJ ME NEŽNO

Anestezija poput elegantne večernje haljine

Uz iskrenu želju i uložene napore da se želja otelotvori, sve je lako i stiže se do cilja. Ona je sanjala ružičaste snove, ali je jedino njen san da bude medicinska sestra bio čvrst i nepromenljiv. Taj put nije bio nimalo lak uz brojne prepreke, strepnje, nemire i porodične okolnosti. Sve je to u nekim momentima pretilo da se san rasprši poput mehura sapunice, ali kad za saveznika imaš samoga sebe onda je uspeh neizbežan.

Miroslava Radojević u svom dnevniku sećanja „Anestezijo, ljubavi moja“ beleži dragocene momente iz života medicinske sestre koja se hrabro hvatala u koštac sa vlastitim životom pomažući mnogim pacijentima koji su bili u životnoj opasnosti. Ona u jednom trenu i kaže:

„Na svu sreću ja sam sve to podnosila jer sam znala šta mi je životni cilj. Od tog puta nisam htela nikako da odustanem.“
Svesna činjenice da je čovek ceo život u školi novih saznanja, trudila se da svaku novinu upije i nauči. A to je bilo sve ono što može da pomogne čoveku da prebrodi kritične momente kako bi život odneo pobedu. Ljubav prema anesteziji iznedrila se sama po sebi kao dragulj u kruni nudeći neobična iskustva koja je opisala u ovoj knjizi, ujedno prikazujući i koliko je imala empatije za svakog bolesnika. A ljubav se ljubavlju vraća, nema veće zahvalnosti nego kad sećanja onih kojima je pomoć pružena ožive u svečanom trenu kada se praznuju rođenja. Osloboditi nekoga bola, darovati mu novu šansu da oživi vlastite snove, zar ima lepše od toga? Miroslava u jednom trenu i kaže:

„Naši uspesi se vide na licima pacijenata koji vrlo brzo posle operacije odlaze kućama bez bolova i zadovoljni. Često se događa da nas i ljube na rastanku. Jedna pacijentkinja mi je, opisujući anesteziju koju je imala pre podne, rekla da je bila elegantna kao večernja haljina.To je veliki uspeh i za pacijente i za nas koji radimo.“

Radoznalost i želja da još više nauči ju je podstakla da organizuje stručne seminare na kojima se saznavalo uvek nešto novo, a obnavljalo se i staro znanje. Ti stručni sastanci i susreti doneli su joj mnogo novih kontakata i razmenu znanja i mišljenja. Svakim danom je napredovala i polako sazrevala kao anestetičar. I poziv da ode u Švajcarsku da radi u regionalnoj bolnici bio je deo njenog sna. Zahvaljujući velikom trudu i zalaganju, dobila je referencu koja je bila potvrda da se istrajnost i odanost svom pozivu ipak isplati. Ali ono što o Miroslavi Radojević govore oni sa kojima je delila najlepše trenutke na odeljenju anestezije nema cenu. Mlada asistentkinja iz Nemačke napisala je u jednoj svesci o svakom lekaru i tehničaru ponešto. O Miroslavi je napisala sledeće:

„To što sam od tebe naučila, ne piše ni u jednoj knjizi.”
Miroslava Radojević je srećna žena jer joj se ljubav koju je podarila svojoj porodici i pozivu višestruko vratila darujući joj dane o kojima mnogi sanjaju. Njene cipelice lutalice lutaju po raznim mestima u zemlji satova i sireva, ali i dobre medicine. Ona živi svoj san i dalje baveći se anestezijom i ta ljubav je bezuslovna.

Mirjana Marković

************************************

Nema velikog cilja bez velike žrtve

Iako nije znala za Bomaršeove reči: “Ne obaziri se na to odakle dolaziš, već gledaj kuda ideš”, Miroslava je na svoj životni put krenula upravo tako. Nije joj smetalo da iz svog malog mesta krene u život prevazilazići uspone i padove vođena samo jednim – da ostvari svoj san. Ciceron je rekao: “Nema velikog cilja bez velike žrtve”, a Miroslava je zahvaljujući svojoj upornosti i istrajnosti prešla sve prepreke.

Dnevnik “Anestezijo, ljubavi moja” dokazuje da svaki uspešan čovek beleži svoja iskustva ne iz ličnih pobuda, već da ostavi trajan zapis kao poruku i nauk pokolenjima da ne treba odustajati od svog cilja. U ovoj knjizi, pored ljubavi prema svom pozivu, Miroslava opisuje koliko je značajno stvoriti prijatno okruženje a svega toga ne bi bilo bez vedre naravi, velikog srca i sposobnosti prilagođavanja.

Poznajući ovu divnu ženu, mnogo sam naučila. Najviše da se energija crpi iz najtežih trenutaka jer nakon njih dolazi novi dan. Takođe i da je srećan čovek samo onaj ko oko sebe ima ljude, jer iznad i pre svega kako stoji u Bibliji, potrebno je da shvatimo: “Ljubi bližnjeg svoga”.

Ova knjiga nije samo dnevnik jednog života, ovo je udžbenik koji će mnogim ženama odgovoriti na brojna pitanja i toplo preporučujem svako slovo. Miroslava Radojević, hvala ti što postojiš jer da tebe nije bilo ne bih naučila puno toga.

Violeta Aleksić