BELEŠKE O ZAGONETNOM ŽIVOTU

Na Istoku sve je vec zapadno. To je vec sada istocni Zapad, odnosno istocna verzija Zapada.Ovu su poslednje decenije Istoka u kulturno-obicajnom smislu. A zasto je to tako? Zasto je Istok tako duboko impresioniran Zapadom? Zasto ga tako opsesivno oponasa? Verujte, sasvim trivijalna stvar je po sredi, zapadna arogancija. Arogantnost zapadne kulture je ono sto tako duboko impresionira Istok. Na Zapadu, kultura je nastajala i razvijala se po meri coveka. Njeni dometi su izvanredni, ali ju je stvarao genijalni covek za obicnog coveka, ne za Boga. I kada je cilj umetnosti bio u sluzbi katolicke propagande, ta dela su se obracala obicnom coveku, kolebljivcu i verniku. Vremenom, kolebljivac je oplemenjen i postao je gradjanin, a to je valjda i bio cilj. Nasuprot zapadnoj, istocnu kulturnu tradiciju inspirisalo je onostrano. Ona se razvijala da zadovolji Boga, ne coveka. Otud njen heroizam koji nikada nije bio moguc na Zapadu. To je kultura koja priznaje i slavi samo Boga, cak i onda kada je ateisticka, njena potreba za bozanskim je toliko snazna da je u stanju da smrtniku da atribute bozanstva samo da bi imala kome da se klanja. Sa druge strane, dobar deo svog heroizma Istok duguje Zapadu. Da nije bilo bestijalnosti Zapada, njegove odnegovane arogancije, njegovog genetskog kainizma, ne bi bilo ni istocnog heroizma.