Ljubaznošću Zorana Jovanovića, prijatelja i saradnika Jovana Ćirilova, dobili smo ovog leta rukopis pronađen u rukopisnoj zaostavštini. Uvidom u te ogromne kutije pune prevoda, drama, adaptacija za izvođenje u pozorištu, iznova smo bili fascinirani veličinom nasleđa koje je Jovan Ćirilov ostavio. Koliko truda, upornosti i želje je pokazivao ovaj borac za kulturu i umetnost!
Smatrali smo da je knjiga koja je pred čitaocima i te kako zaslužila da bude objavljena i predstavljena javnosti. Verujemo i da će ljubiteljima književnosti biti pravo zadovoljstvo da je pročitaju.
Roman o telu Jovana Ćirilova, svetski poznatog teatrologa, dramaturga, književnika, dorađivan je gotovo do smrti autora. Nažalost, autor nije stigao da ga dovrši, ali roman ipak predstavlja zaokruženu celinu i čitaocima neće predstavljati problem da se snađu u njemu.
Po rečima gospodina Jovanovića, koji nam je rukopis ustupio: “Pred sam kraj života Jovan Ćirilov bio je u velikoj dilemi da li da završi započeti roman ili etimološki rečnik na kome je radio. Poslednje što me je pitao bilo je – Ako se ja kojim slučajem izvučem, da li da završim roman ili rečnik? Nažalost, nije bilo vremena. Dao mi je sve instrukcije, od korica do slika. Roman o telu predstavlja jedinstven način pisanja koji je Jovan osmislio; svaki put kada se u tekstu spomene neki deo tela – na sledećoj strani on opiše osobenim stilom ruku, nogu, srce, itd. Roman je započinjao u nekoliko navrata, još u vreme kada je koristio mašinu za kucanje, pa kasnije i kompjuter. Uvek je imao neka preča posla od toga. Ono što je uspeo da uradi, na ovaj njegov specifičan način, napokon je ugledalo svetlost dana i tako je ispunjena i poslednja želja Jovana Ćirilova. Tačno pet godina nakon njegove smrti.”
Verujem da će svi uživati u čitanju, barem onoliko koliko smo mi uživali u priređivanju knjige.
Uz Roman o telu štampali smo pesme koje je Jovan Ćirilov pisao kao dečak a koje je njegov učitelj sakupio i ukoričio 1941, pred sam početak rata.
.png){kind=logo}
