Nikada nije lako opisati suštinu žene, ući u najdublje ćoškove njene psihe i najskrivenije delove duše, ali kada to čini neko ko senzibilitetom ume da pronikne u srž ženske biti, onda se od psihološkog stvara umetnost, virtuozna slika unutrašnjeg sveta, raskošna u svojoj bezobalnosti, tajanstvena u svojoj nedokučivosti. Upravo je to pošlo za perom Seleni Pantović Bakić, koja je svojim književnim prvencem Savest Lune Mars pokazala da ne samo da ume da se otisne među talase ženskog nesagledivog uma, već i da nasluti njegove najtiše šumove, tako često zatrpavane u našem svetu razmeđa navodne modernosti i duboko ukorenjene malograđanske patrijarhalnosti
