Nakon nekoliko knjiga i nesumnjive književne i društvene etabliranosti, Krakov se odlučuje da napiše dokumentarističku prozu, roman-dokument o razvoju i konačnom institucionalizovanju četničke ideje kao nukleusa borbe za slobodu. Da li je tada već video i sumnjao da je borba za slobodu Srba u Južnoj Srbiji utoplјena u kompromisnu ideologiju jugoslovenstva kao integralno južnosrbijansko četništvo u navodno slovenofilstvo iza kojeg se krila bugarska egzarhistička velikodržavna ideja?
U prvom prikazu Plamena četništva Dragan Aleksić piše: „Sto skica za sto romana, to je Plamen četništva, sto motiva za sto neviđenih tragedija, sto osnova za sto poema, sve to je dato tu, kao jedan arhiv i jedan definitivni obrazac, kako se može i kako se jedino sme pisati o svem tom, pa da valјa, da znači nešto, da nas ubedi i da nas isto tako raskrvari i rasplače, razneži i pokrene, kao što je umelo da pokrene osećanja piščeva i osećanja onih koji su tu živi ili duhovi na stranicama njegove knjige.“
Ovaj ekspresionistički Aleksićev prikaz, bez obzira na povišenu temperaturu iskaza, pravilno i tačno imenuje osnovne vrednosti ove knjige.
Petar V. Arbutina
