POSLEDNJI HRIŠĆANIN

Smrt je poslednji stepen aporija koje drvo poznanja treba da otkloni. Doba koje dolazi doneće poslednje iskušenje za svakog verujućeg čoveka, iskušenje koje je mnogo teže i od onog faustovskog, a to je ko će hteti i smeti da umre onoga trenutka kada se više ne bude moralo mreti. Kada večni život na Zemlji, kada večni život u palom svetu postane pitanje civilizacijskog stepena i naučnog dostignuća.
U poziciji kada je smrt neizbežna, mnogi ljudi se okreću veri kao jedinom ishodištu i nadi, ali šta će se desiti onda kada smrt ne bude obligatoran ishod naše zemaljske egzistencije? Šta će biti kada, naspram večnog zlopaćenja u palom svetu, pa ipak sigurnog postojanja, budete imali izbor proste vere? Koliko će zaista biti onih koji veruju, neće li to biti doba čak i većeg i težeg iskušenja nego što je bio period stradanja prvih hrišćana?…
Posle mnogo, mnogo godina, ovaj zapis ponovo je dostupan čitaocima kojima je dato da do njega i dođu…
Isidora Bjelica

Neprestano pišući, od Prvih probuđenih do Poslednjeg puta, Isidora je napisala preko 60 knjiga, koje su imale mnoga reizdanja i prodavane su u ogromnim tiražima. Uglavnom su bile bestseleri. Ljubav u Tunisu i Ljubav u Maroku… i druge ljubavi, Dama iz Monaka i Dama sa Santorinija i mnoge druge… Činjenica da su mnoge njene knjige, pojedinačno, prodavane više nego svi kandidati za svakojake tzv. prestižne nagrade izazvala je kod meritornih pseudointelektualaca izvesnu predrasudu prema njenim delima. Mada je retko kritikovana ili hvaljena javno, ipak je bila žrtva svakojakih kuloarskih spekulacija. Ali ti njeni anonimni ili pritajeni oponenti nisu mogli da shvate da na takav način samo postaju epizodisti u Isidorinom polivalentnom, integralnom, umetničkom projektu. Njima, koji su teško sricali svoja postmoderna štiva koja bi u tiražima od 500 primeraka trebalo da pretenduju na neku nagradu, nije moglo biti jasno da je za Isidoru pisanje tolikih knjiga samo jedna komponenta njenog sveobuhvatnog umetničkog projekta opšte estetizacije, artificijelizacije stvarnosti, u kojoj je ona protagonista koji neprestano radi na projektovanju vlastitog lika u nadilaženju okvira zbilje.

Nebojša Pajkić