Dramski opus Dušana Kovačevića, obeležio je ne samo zlatno vreme beogradskih pozorišta, od kojih je jedno nosilo nezvaničnu titulu „najavangardnijeg na Istoku. Kovačević je pored toga bio dramaturg na beogradskoj televiziji, zatim i profesor na Odseku za dramaturgiju na beogradskoj pozorišnoj akademiji. Bio je i reditelj filmova na osnovu sopstvenih scenarija. Dugo je bio i na čelu jednog od najpoznatijih beogradskih teatara. U predgovoru ovih Sabranih dela, kao najvažniji razlog za nastajanje ovih dramskih tekstova, Kovačević navodi - ljudski osmeh. Smeh u njegovim tekstovima nije ni lak ni lagan, niti je sam autor do njega tako i dolazio. Ali celokupno originalno Kovačevićevo delo je suštinski ozareno ljudskim smehom i to je sigurno jedan od najvećih razloga što će ono nadživeti vreme u kojem je nastalo. U četvrtoj knjizi Sabranih dela Dušana Kovačevića nalaze se drame koje su obeležile kraj proteklog i početak ovog veka, vreme koje mu je dalo novi stvaralački impuls, ali jarko i obeležilo naše živote.
