ENIGMA KONZERVATIVNOG LIBERALIZMA Da li smo svi ordoliberali?

Liberalizam, neoliberalizam, te otpori prema liberalizmu svakako su pojave koje u značajnoj meri utvrđuju naš život. Alpar Lošonc nastoji da identifikuje značajna poprišta na kojima liberalizam, kao i obuzdavanje liberalizma formiraju našu životnu okolinu. Naučna monografija profesora Alpara Lošonca pruža jednu ozbiljnu i istovremeno zanimljivu naučnu analizu društvene, ekonomske i političke stvarnosti koja se formira oko nas. - Akademik Tibor Varadi

Liberalizam, neoliberalizam, te otpori prema liberalizmu svakako su pojave koje u značajnoj meri utvrđuju naš život. Alpar Lošonc nastoji da identifikuje značajna poprišta na kojima liberalizam, kao i obuzdavanje liberalizma formiraju našu životnu okolinu. Naučna monografija profesora Alpara Lošonca pruža jednu ozbiljnu i istovremeno zanimljivu naučnu analizu društvene, ekonomske i političke stvarnosti koja se formira oko nas. Akademik Tibor Varadi Noseća logika teksta Alpara Lošonca je političko-ekonomska, premda i sa značajnim osvrtom na konstitutivni supstrat ordoliberalizma, odnosno na sintezu prava i ekonomije. Provokacija prezentovane materije očitovana putem tretiranja ordoliberalne dinamike posreduje generacijsku refleksivnost povodom izmenjene višedecenijske konstelacije koju ordoliberalizam tretira u rakursu samoregulišućeg kapitalizma.
Prof. dr Kosta Josifidis
Alpar Lošonc ne podleže fascinaciji teorijom koju izdvaja kao središnji predmet svoje studije. Naprotiv, trezveno i razložno ukazuje na protivrečnosti ordoliberalizma za koje pokazuje da proističu iz idejno teško održivog spoja između konzervativizma, s jedne, i liberalizma s druge strane. Naime, konzervativizam ukazuje na očuvanje postojećeg poretka po svaku cenu, uz maksimalan skepticizam prema uvođenju radikalnih društvenih promena, dok se liberalizam prevashodno zalaže za favorizovanje ekonomske slobode uz maksimalnu podršku privatne inicijative, čak i onda kada se njene intencije dramatično razlikuju od usvojenih i tradicionalno praktikovanih.
Prof. dr Dragan Prole