Umetnos je, za Krstajića, stvar izmišljanja, fikcije, i kao takva je plod mašte ili uobrazilje, sna. U tom smislu ona jeste fantastika i stoga se u svetu koji ona prikazuje javljaju neuobičajene stvari i događaji, koji se ne mogu razumeti kao deo prirodnog poretka stvari. Štaviše, on veruje da je i sama (prirodna i istorijka) stvarnost fanastičnija od svake fantastike. Pritom je umetnost neizostavno povezana sa lepotom. Krstajić uzdiže lepotu do kulta, mada se u njegovim radovima poajvljuje i svet za koji se nipošto ne bi moglo reći da je lep. Lepota je u umetničkoj izvedbi. Lepota je opet nerazdvojiva od ljubavi. Krstajić neprekidno traga za lepotom, a to znači i za ljubavlju, kako u životu tako i u umetnosti. Čitavog život piše priču o ljubavi. Ilija Marić
.png){kind=logo}
