BIJELO NA CRNO BIJELO NA CRNO
KREATIVNA RADIONICA BALKAN

BIJELO NA CRNO

Šifra artikla: 369933
Isbn: 9788664031417
Bijelo na crno Miroslava Frane Jukića je zbirka beleški, razmišljanja, stavova i zaključaka ovog autora koje je prvobitno ispisivao na društvenim mrežama, a potom odlučio da ih objavi i u knjizi, ne zbog umetničkih pretenzija, već u ime istine i pravde.

Ovaj bivši oficir JNA (Jugoslovenske Narodne Armije), Hrvat, častan i pravdoljubiv čovek, vrlo je svestan da pored pravde postoji i pravo. U međuodnosu ova dva pojma krije se sva nepravda ovog sveta. Autor nikome ne osporava pravo, dok njega drugi osuđuju ‒ ateista je, koji smatra da je religija donela mnoga zla, kritikuje, ali ne osporava pravo drugih da veruju, dok drugi njega zbog toga nazivaju bolesnikom, a kada on oštrije osudi njihovo ponašanje, oni mu čak i prete ‒ što je samo jedan od izraza nepravde i neprosvećenosti. Sve negativne emocije prema svom i okolnim narodima su plod afekta i želje da budu bolji, a ne govor mržnje, kako bi površan čitalac mogao pomisliti.
U modernom svetu svi narodi i pojedinci bi trebalo da budu svesni da svako ima pravo na domovinu. Domovina ovog autora je bila Jugoslavija i on ima pravo da žali za njom. Nezavisno od toga, nemaju domovinu samo oni koji su je sticali u ratovima (čije se pravo takođe poštuje) nego i ostali, a izražavanjem rodoljubivih osećanja kroz mržnju prema drugim narodima krše se njihova prava ‒ što će jasno i eksplicitno istaći ovaj autor na različite načine, od kojih je jedan:
Razlika između 80 tisuća i 700 hiljada je OGROOMNAAA!!! Hoćemo li već jednom zamoliti tog našeg Boga* da nam oprosti. Hoćemo li se već jednom izviniti potomcima ovih koje umorismo i ponizno ih, zamoliti da nam oproste ovo naše nezamislivo zlo. Stomak me zaboli od nas kakvi smo.
/ Jasno kao Jasenovac*/

Kao vojno lice svestan je da u ratnim sukobima nema apsolutnih krivaca i apsolutnih žrtvi i da je nemoguće da jedni budu apsolutno krivi za sve. Sve strane snose delove krivice.
Veliki pesnik, Branko Miljković, kada je napisao, a i Brega kada je prepevao ovaj njegov stih, sigurno nisu ni pomišljali da će u tom smislu biti proročki (anticipatorski) i izvinjavam se obojici što smo prinuđeni da ga tumačimo u ovom kontekstu:
Ko ne sluša pesmu, sluša će oluju.
Ovi koji su slušali oluju su apsolutni krivci i agresori? Nepravedno, zar ne?
Ako se smatra da ne govorimo istim jezikom, ne možemo poreći da se razumemo?
A da li je Meša Selimović najviše u pravu:
Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je kako ne bi boljela. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji. Ovako se miješaju utvare i život, pa nema ni čistog sjećanja, ni čistog života.
Tako pročišćen poslušati pesmu Dražena Stupara Jugosloven je davno pomahnit’o i ne upadati u manipulacije i zamke:
…‘Ej, moj kralju Aco, i moj druže Tito,
Jugoslavija je pukla naprasito
sad Balkanom više ne vladaju Balkanci
jer za sve se uglavnom pitaju stranci…

Je li tako? Možemo li, kako ćemo? Pravda je valjda spora, ali dostižna.
Marina Đenadić
0,00 RSD
5.500,00 RSD
Cena na sajtu: 4.950,00 RSD
Ušteda: 550,00 RSD
Obavesti me o sniženju
Količinski popust

Dodatnih 10% popusta

na tri i više kupljenih artikala koji nisu na akciji.

 

  • NSZ
Količina: 1 Kom
2
1
Sačuvajte u listi želja
Pomoć
Bijelo na crno Miroslava Frane Jukića je zbirka beleški, razmišljanja, stavova i zaključaka ovog autora koje je prvobitno ispisivao na društvenim mrežama, a potom odlučio da ih objavi i u knjizi, ne zbog umetničkih pretenzija, već u ime istine i pravde.

Ovaj bivši oficir JNA (Jugoslovenske Narodne Armije), Hrvat, častan i pravdoljubiv čovek, vrlo je svestan da pored pravde postoji i pravo. U međuodnosu ova dva pojma krije se sva nepravda ovog sveta. Autor nikome ne osporava pravo, dok njega drugi osuđuju ‒ ateista je, koji smatra da je religija donela mnoga zla, kritikuje, ali ne osporava pravo drugih da veruju, dok drugi njega zbog toga nazivaju bolesnikom, a kada on oštrije osudi njihovo ponašanje, oni mu čak i prete ‒ što je samo jedan od izraza nepravde i neprosvećenosti. Sve negativne emocije prema svom i okolnim narodima su plod afekta i želje da budu bolji, a ne govor mržnje, kako bi površan čitalac mogao pomisliti.
U modernom svetu svi narodi i pojedinci bi trebalo da budu svesni da svako ima pravo na domovinu. Domovina ovog autora je bila Jugoslavija i on ima pravo da žali za njom. Nezavisno od toga, nemaju domovinu samo oni koji su je sticali u ratovima (čije se pravo takođe poštuje) nego i ostali, a izražavanjem rodoljubivih osećanja kroz mržnju prema drugim narodima krše se njihova prava ‒ što će jasno i eksplicitno istaći ovaj autor na različite načine, od kojih je jedan:
Razlika između 80 tisuća i 700 hiljada je OGROOMNAAA!!! Hoćemo li već jednom zamoliti tog našeg Boga* da nam oprosti. Hoćemo li se već jednom izviniti potomcima ovih koje umorismo i ponizno ih, zamoliti da nam oproste ovo naše nezamislivo zlo. Stomak me zaboli od nas kakvi smo.
/ Jasno kao Jasenovac*/

Kao vojno lice svestan je da u ratnim sukobima nema apsolutnih krivaca i apsolutnih žrtvi i da je nemoguće da jedni budu apsolutno krivi za sve. Sve strane snose delove krivice.
Veliki pesnik, Branko Miljković, kada je napisao, a i Brega kada je prepevao ovaj njegov stih, sigurno nisu ni pomišljali da će u tom smislu biti proročki (anticipatorski) i izvinjavam se obojici što smo prinuđeni da ga tumačimo u ovom kontekstu:
Ko ne sluša pesmu, sluša će oluju.
Ovi koji su slušali oluju su apsolutni krivci i agresori? Nepravedno, zar ne?
Ako se smatra da ne govorimo istim jezikom, ne možemo poreći da se razumemo?
A da li je Meša Selimović najviše u pravu:
Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je kako ne bi boljela. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji. Ovako se miješaju utvare i život, pa nema ni čistog sjećanja, ni čistog života.
Tako pročišćen poslušati pesmu Dražena Stupara Jugosloven je davno pomahnit’o i ne upadati u manipulacije i zamke:
…‘Ej, moj kralju Aco, i moj druže Tito,
Jugoslavija je pukla naprasito
sad Balkanom više ne vladaju Balkanci
jer za sve se uglavnom pitaju stranci…

Je li tako? Možemo li, kako ćemo? Pravda je valjda spora, ali dostižna.
Marina Đenadić
Trenutno nema komentara
Karakteristika Vrednost
Kategorija ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA
Autor Miroslav Frano Jukić
Težina specifikacija 0.5 kg
Izdavač KREATIVNA RADIONICA BALKAN
Pismo Latinica
Povez Tvrd
Godina2022
Format17x24
Strana655

Slični proizvodi

Knjiga je svojevrsni leksikon zla prepun biografija zločinaca sa krvavim rukama. Pisac ...
1.320,00 RSD
Milovan Šavija posmatra svet iz jednog iskošenog ugla. Ova knjiga zapravo predstavlja j...
1.188,00 RSD
1.320,00 RSD
Arheolozi i istoričari su na više lokacija u Srbiji pronašli tragove viteške kulture i ...
989,00 RSD
1.099,00 RSD
Droga vlada planetom. Kosmetsko carstvo. Evropa puni zatvore. Otrovana Amerika. Albansk...
899,00 RSD
999,00 RSD
„Pravo ’podzemlje’ je uvek gore, a dole, pod zemljom su mrtvi i raj.“ Krajem 1990-ih d...
2.159,00 RSD
2.399,00 RSD
Prvo su na prostoru SFRJ počele da ratuju tajne policije podržavljenih republika, a pot...
3.239,00 RSD
3.599,00 RSD
Kubanski revolucionar i gerilski borac, Ernesto Gevara, poznat je po učešću u rušenju d...
693,00 RSD
770,00 RSD
Ideju za pisanje knjige dao mi je sâm život. Ona oslikava segment jednog minulog vremen...
809,00 RSD
899,00 RSD
Izbor drama i književnih eseja. Gotovo svaki od preteča, kad objavi delo koje u isti ma...
891,00 RSD
990,00 RSD
Pred nama je knjiga koja sadrži tri neverovatne životne priče i romansirane biografije ...
742,00 RSD
825,00 RSD
Ramiz HadžibegovićIz svoje književne radionice Ramiz Hadžibegović, alhemičar davno zabo...
1.499,00 RSD
Put pokušaja da se pobegne od događaja koji okupiraju tok misli mlade žene koja želi da...
693,00 RSD
770,00 RSD