Autor istorijskih romana Grigorij Petrovič Danilevski, koji je lično poznavao Gogolja i u maju 1852. godine putovao u piščev zavičaj, govori u svojim uspomenama da lokalni seljaci nisu želeli da veruju da je Gogolj umro, pa se među njima rodila priča o tome da je u grobu sahranjen neko drugi, a da je njihov gospodin otputovao u Jerusalim i tamo se moli za njih. U toj priči postoji duboka duhovna istina: Gogolj se zaista preselio u Gornji Jerusalim, i tamo se, iz svoje divne, ali tajanstvene, nama nepoznate daljine, pokraj Prestola Gospodnjeg, moli za svu rusku zemlju, da bi ona nepokolebljivo stajala u Pravoslavnoj veri i da bi u njoj bilo više pravde i ljubavi – jer to je i predstavljalo glavnu brigu velike duše velikog ruskog pisca.
