Zašto deca za koju se kaže da su ih usvojile životinje, da su preživela traumu jedne potpune izolacije u prirodi ili jedno dugotrajno zatočeništvo, pobuđuju toliko zanimanje? Zbog čega, na primer, današnja štampa nastoji da o slučajevima maltretiranja ili marginalizacije nekog deteta govori kao o slučajevima divlje dece, dok se antropologije, izgleda, za to više ne zainma? Nije se oduvek i svuda pričalo o divljem detetu. Naročito je na zapadu, tokom dva ili tri veka (od XVI do XVIII), divlje dete bilo u središtu istraživanja o prirodi čoveka, njegovim čulima, položaju, opstanku, neophodnosti društvenog života, njegovom duhu i jeziku...
