Knjiga „Hopi Indijanci” američkog etnologa Voltera Houa (1859-1935), iako napisana 1915. godine, u jeku Prvog svetskog rata, i dalje predstavlja dragocen izvor za poznavanje njihove materijalne i duhovne kulture, koju je autor neposredno proučavao počev od 1896. godine, kada je prvi put boravio u Arizoni kao asistent profesora dr Dž. Voltera Fjuksa. U svojoj studiji Hou je obradio sve aspekte života Hopija – od ekonomije i društvene organizacije do religije i mitologije, a zanimljivo je da je među prvima primetio i osoben odnos Hopija prema vremenu, kod kojih „niko ne zna koliko ima godina, i čini se da žive od juče do sutra“...
U vremenu brzog gubljenja pravih vrednosti, gušenja dragocenog osećanja poštovanja tradicije i odbacivanja svega dušekorisnog, nadahnuto i na trenutke gotovo poetično izlaganje Voltera Houa približava nam ovaj zanimljiv indijanski narod čija je osnovna odlika miroljubivost, ali i poštovanje i ljubav prema životu, prirodi i svim bićima. Autor je svoju očaranost Hopijima izložio na samom početku svoje studije: „Ko god da poseti Hopi Indijance, hteo ne hteo, predaje se čarobnom uticaju njihovog života i ličnosti. [...] Na stranicama koje slede opisan je moj boravak u oblasti koja je zadivljujuća kao i život njenih stanovnika, i izloženo je moje srećno iskustvo druženja sa narodom koji sam žarko želeo da upoznam. Ako se čini da sam privržen i naklonjen ovim „kvekerskim Indijancima“, kako ih Lumis naziva, neka se zna da sam prema Hopijima osećao poštovanje i da verujem da sam opravdano hvalio ovaj narod...”
