„Popravljanje društva treba početi od popravljanja ljudi, a popravljanje ljudi – od usavršavanja sebe samog“, kaže veliki drevni kineski mudrac Konfučije, još oko 500 godine pre nove ere. Pri tome, usavršavanje podrazumeva obrazovanje, koje treba pravilno da orijentiše čoveka na životnom putu. Obrazovanost čoveka treba da rezultira u njegovom promišljenom delovanju. Paralelno sa tim u modernom društvu ide izgradnja institucija demokratskog društva, koje su nezavisne i autoritativne. Ovo je formula uspešnosti svih društvenih transformacija, pa i naše tranzicije, koja se „zaglavila“ i tako neuspešna ostavila višestruke negativne posledice. Uzroci neuspešnosti tranzicije su mnogobrojni, ali je nacionalna kultura svakako jedan od ključnih faktora, kome treba posvetiti posebnu pažnju, što ovom knjigom i činimo.
Ova knjiga bavi se izazovima tranzicije u uslovima naše postojeće nacionalne kulture. Opšta hipoteza, koja se kao „crvena nit“ provlači u ovom istraživanju, jeste da je tranzicija – njen tok, metode i uspeh, kao veliki društveni projekat – uslovljena nacionalnom kulturom date zemlje, njenim „socijalnim genotipom“. Drugim rečima, od nivoa nacionalne kulture, od njenog karaktera i osobina, zavisi uspešnost ili neuspešnost tranzicionih reformi.
