O MONADI, OBLIKU I BROJU

Radovićeva knjiga ne pokušava da zasnuje nov apstraktni sistem formalne matematike. Njen fokus je drugačiji, usmeren ka konkretnom matematičkom iskustvu prebrojivih predstava. Pitagorejske aritmetičke konstrukcije se ne upotrebljavaju kao formalni deduktivni dokazi, one čak to ne mogu ni da budu, ali pomažu razvijanju matematičkog „viđenja”. I u tome se prepoznaje najveća vrednost ovog teksta. Naime, predstavnost u matematici nije neprijatelj apstraktnog formalizma jer su njene granice pre povod za upuštanje u apstraktnu matematičku avanturu. Sa druge strane, predstavnost jeste antipod suvoparnom usvajanju matematike kao skupa instrukcija koje se slepo izvode bez razmišljanja o tome šta se tim operacijama vrši, a tako se često zatiču u školama.
Doc. dr Goran Rujević
Rasprava o monadi, obliku i broju pripada vrhunskim filozofsko-matematičkim raspravama o broju kao jedinstvenoj matematičkoj celini koja je graditelj mnogobrojnih struktura i oblika. Čitajući je, još jednom sam prošla kroz antički pristup analiziranja pojma broja. Autor nas znalački vraća u antički period analiziranja fenomena broja i pokazuje neodvojivost matematike od filozofije. Mišljenja sam da će publikovanje ovog rukopisa znatno oplemeniti čitalački fundus namenjen akademskoj zajednici.
Dr Miroslava Mihajlov Carević
Uzeta u celini, studija „O monadi, obliku i broju” Raška Radovića predstavlja korisno, intrigantno i vredno štivo. Kao što je pomenuto, ona se može čitati kao studija iz filozofije matematike, budući da je, prirodom svoje teme, blisko vezana za ovu oblast. Ipak, domašaj i postavku ove studije ne treba redukovati na taj okvir, iako se u datom pogledu ona može smatrati doprinosom našoj naučnoj zajednici. Naprotiv, najvećom vrlinom ove studije smatramo nijansiranu osetljivost autora za one značenjske i smisaone linije tradicije koje već vekovima nisu u centru interpretacija. Drugim rečima, smatramo da čitav niz paralelnih perspektiva razumevanja kako monade, tako i oblika i broja, koje Radović izvlači u prvi plan svoje studije naporedo sa matematičkim temama, predstavlja značajan poziv čitaocima da i sami uvaže ovaj način razmatranja filozofskih problema, te izgrade osetljivost za višeznačnost koja odlikuje Radovića.
Prof. dr Una Popović