VELIKI LANAC BIĆA

Ovo je delo koje bez sumnje predstavlja osnov svih istorijskih i filozofskih analiza 20. veka. Od vremena kada je nastalo u formi predavanja, koja je autor držao na Harvardu 1932. i 1933. godine, steklo je reputaciju kamena temeljca „istorije ideja“. Istoriju filozofije Lavdžoj vidi kao zbrku različitih koncepata, iz kojih, kao jedan od najboljih primera, izdvaja ideju o „velikom lancu bića“, to će reći o univerzumu koji je, sa stanovišta teologije, nauke i u vrednosnom smislu, povezan unapred determinisanim stupnjevima koje pronalazimo u svim etapama života.
Lavdžoj vidi dvojstvo u prirodi i društvu, prema kojem i zabluda i istina postoje kao deo prirodnog ustrojstva sveta. Prošlost nas podseća na to da je malo verovatno da će dominantni oblici mišljenja našeg vremena – koje svakako vidimo kao jasne, koherentne i čvrsto utemeljene – biti isto tako i bez rezerve prihvaćeni i u budućnosti. „Veliki lanac bića“ je putovanje u prošlost i to putovanje sa jasnom misijom: da ospori uvreženo mišljenje kako se sve zna, odnosno da ono što se znalo jednom nije moglo da se menja u nekom drugom vremenu.
Lavdžoj insistira na „unutrašnjoj vrednosti raznolikosti“ koju kao opomenu suprotstavlja izvesnosti. To ne znači da on toleriše ravnodušnost ili relativizovanje kao vrednosti po sebi, već da ceni mentalne i fizičke procese koji se odvijaju u ljudskim bićima. Kao što primećuje Piter Stenlis: „Vera je u velikom lancu bića konačno u velikoj meri iskorenjena zahvaljujući udruženim uticajma romantičarskog idealizma, Darvinove evolucionističke teorije i Ajnštajnove teorije relativnosti.“ Malo je knjiga koje preispituju ludosti prošlosti, a ostaju toliko dugo žive kao što je slučaj sa ovim sjajnim delom Artura Lavdžoja.