Šta je nauka, a šta filozofija? U čemu se one razlikuju? Da li je filozofija neka vrsta nauke? Ako je filozofija posebna nauka, šta onda nju obeležava i kako je ona povezana sa drugim naukama? A ako filozofija nije nauka, da li ona pomaže i služi nauci, da li joj smeta, ili pak počiva u nekom odvojenom stadijumu i nikako se ne dodiruje sa naukom? Ovo su neka od pitanja na koja autor, u ovoj knjizi, pokušava da odgovori.
Poslerenesansni čovek je, svim snagama, pokušao da se udalji od tradicionalne definicije nauke i filozofije. Na tom putu, on je ustanovio brojne i uglavnom oprečne nove definicije nauke. Usred sukoba različitih posvetovljenih pogleda, empiristička nauka je stekla dominaciju. Danas, u svetu, obrazovni sistemi i naučne institucije organizuju se na osnovu te definicije. Štaviše, naučne institucije se oštro protive tome da se u njihov rad uključe nenaučni elementi, ili, drugim rečima, naučne baštine koje ne slede principe empirističkog spoznajnog stadijuma. Iako joj je cilj bio da oslobodi čovečanstvo iz okova isključivih razmišljanja, verovanja i ideologija, ipak moderna nauka je, sama, nametnula najsuroviji ekskluzivistički stav i prognala iz kulturne i naučne baštine mnogobrojnih naroda one discipline koje su nekada utvrđivale i obogaćivale samu bit velelepnih civilizacija.
.png){kind=logo}
