Prevele s francuskog Sanja Milutinović Bojanić i Kristina Bojanović
Žan-Lik Marion je u postjugoslovenskom, srpskom jezičko-kulturnom prostoru još uvek neprevođeni autor, koji je, međutim, širom sveta sebi napravio izuzetno ime u nauci, što se može zaključiti po desetinama prevoda njegovih dela na najkorišćenije kulturne jezike današnjice. Marion je filosof i teolog koji širinu tematskog spektra problema kojima se bavi ne „plaća“ uprošćavanjem i pojednostavljivanjem; naprotiv, odlikuju ga neobična prepoznatljiva prodornost mišljenja, koja je praćena jasnoćom izraza. U delu Erotski fenomen Marion se ne bavi samo jednim posebnim antropološkim fenomenom, već prevashodno nastupa s ingenioznom, prema novovekovnoj metafizici kritički intoniranom tezom, shodno kojoj je tzv. „erotska diferencija“ kudikamo primerenije ishodište promišljanja čoveka i stvarnosti od ontološke, odnosno saznajne. Marionovo glavno istorijskofilosofsko ishodište predstavlja kritika kartezijanstva, koja originalno i domišljato uočava nedostatke kako u promišljanju telesnosti, tako i u konceptualizaciji svesti.
Žan-Lik Marion (Jean-Luc Marion, 1946), član Francuske akademije, počasni profesor Univerziteta Pariz-Sorbona, profesor na Univerzitetu u Čikagu i šef Dominikanske katedre „Dibarl” na Katoličkom univerzitetu u Parizu. Njegova najvažnija dela su: Sur l’ontologie grise de Descartes, 1975. (O Dekartovoj sivoj ontologiji), L’Idole et la distance, 1977. (Idol i distancija), Dieu sans l’être, 1982. (Bog bez bića), Prolégomènes à la charité, 1986. (Prolegomene dobročinstvu), Sur le prisme métaphysique de Descartes, 1986. (Kroz Dekartovu metafizičku prizmu), Réduction et donation. Recherches sur Husserl, Heidegger et la phénoménologie, 1989. (Redukcija i datost. Istraživanja o Huserlu, Hajdegeru i fenomenologiji), Questions cartésiennes (Kartezijanska pitanja): 1. Méthode et métaphysique, 1991. (Metoda i metafizika), 2. L’ego et Dieu 2002. (Ego i Bog), Sur la théologie blanche de Descartes, 1991. (O Dekartovoj beloj teologiji), Étant donné. Essai d’une phénoménologie de la donation, 1997. (Bivanje datim. Ogled o fenomenologiji datosti), De surcroît, Études sur les phénomènes saturés, 2001. (Još više. Ogled o zasićenim fenomenima), Le Visible et le révélé, 2005. (Vidljivo i otkrovenjsko), Au lieu de soi, l‘approche de saint Augustin, 2008. (Umesto sebe, pristup Svetog Avgustina), Certitudes négatives, 2010. (Negativne izvesnosti), Sur la pensée passive de Descartes, 2013. (O Dekartovoj pasivnoj misli).
.png){kind=logo}
