Za današnje dvadesetogodišnjake vreme pre pojave mobilnog telefona ravno je, recimo, srednjem veku. Jer, njima je gotovo nepojmljivo vreme u kojem su ljudi mogli desetinama minuta, satima, ili danima da se čekaju, bez mogućnosti da kontaktiraju. Fiksni telefoni jesu bili upotrebljivi, ali pod pretpostavkom da je i sagovornik na neki način pričvršćen za određeno mesto. U tom pogledu mobilni telefon je doveo do revolucije ravne, recimo, pronalasku parne mašine, s tim što je brzina kojom je mobilni prihvaćen u izvesnoj meri anulirala silovitost promene, ili, barem, naše poimanje promene. Savremeni italijanski filozof Mauricio Feraris u svojoj izrazito duhovitoj knjizi o mobilnom telefonu Gde si? – koja, valja dodati, uprkos nešto opuštenijem tonu ne gubi na ozbiljnosti – pokušava filozofskim sredstvima da pronikne u učinke revolucije što ju je proizveo mobilni telefon. Jer, ne samo da se komunikacija preobrazila, ne samo da su se uvećale mogućnosti i brzina, već se, sa tim promenama, menjaju i vektori na koje, gotovo, ni ne pomišljamo. Menja se, recimo, poimanje teritorije. Menja se poimanje mitova. Menja se poimanje pojma. Menja se način na koji gledamo i način na koji slušamo. I sve to zahvaljujući mobilnom telefonu.
.png){kind=logo}
