KRV NAŠA NASUŠNA

Dankan nam je najpre podario čudovišno uzbudljiv roman Poslednji vukodlak kojim je uneo novi duh u poznati žanr: priču o Džejku, vukodlaku sa istinski ljudskim srcem, koji razmišlja o tome da okonča legendu o sopstvenoj vrsti. Zatim je napisao Talulin čopor: knjigu o Džejkovoj ljubavnici-vukodlaku, majci upravo rođenih blizanaca, u bekstvu od onih koji bi da je unište... A sada, u romanu Krv naša nasušna, Dankan nam donosi zaprepašćujuće erotsku ljubavnu priču o završnoj borbi za opstanak između vukodlaka i vampira, te poslednji žestoki – i briljantno ironični – osvrt na to šta znači biti ili ne biti ljudsko biće.

Talula se navikla na nelagodnu ravnotežu. Sa blizancima kraj sebe i uz odanog ljubavnika Vokera, ona živi naizgled normalnim porodičnim životom – ako se izuzmu njihovi mesečni preobražaji u vukodlake gladne ljudskog mesa. Ali čak i taj teško osvojeni, varljivi mir podrivaju uporne Taluline misli o Remšiju, vampiru starom dvadeset hiljada godina, koji joj dolazi u snove. Sam Remši, opet, ne može se osloboditi slutnje da poznaje Talulu već mnogo (mnogo, mnogo) godina.

Opet, imaju oni i svoje stalne zanimacije: Talulu progoni fanatični hrišćanski kult sa sedištem u Vatikanu, dok Remši sledi trag ubistava novonastalog vampira čiji je cilj osveta. Ali, kako se roman razvija, Talulu i Remšija nešto neumoljivo privlači trenutku kada će se drevno proročanstvo možda zaista ispuniti.