Godine 1914. Evropa se upustila u prvi čin samospaljivanja u dvadesetom veku – u sukob koji se tada nazivao Veliki rat. Uoči stogodišnjice tog događaja ser Maks Hejstings pokušao je da objasni i kako je rat izbio i šta je sve zadesilo milione ljudi tokom prvih meseci borbi. Po njegovom mišljenju obilni dokazi potvrđuju da Austrija i Nemačka moraju poneti najveći deo odgovornosti za sukob. Iako je usledila neizmerna tragedija, on strastveno pobija „pesnički“ stav da pobeda nije bila vredna žrtava. Suštinski važna za slobodu Evrope, tvrdi Hejstins, bila je pobeda nad kajzerovom Nemačkom.
Njegovo pripovedanje o prvim bitkama preneraziće one koji rat zamišljaju samo kao blato, žicu, rovove i čelične šlemove. Hejstings opisuje kako je francuska vojska krenula u borbu kroz netaknute seoske predele obučena u crveno-plave uniforme, predvođena starešinama na konjima, uz lepršanje zastava i muziku vojnih orkestara. Najkrvaviji dan čitavog rata na zapadnom frontu bio je 22. avgust 1914, kada je pogiulo dvadeset sedam hiljada Francuza. Četiri dana kasnije, kod Le Katoa, Britanci su poveli izuzetnu bitku protiv nastupajućeg neprijatelja, jednu od poslednjih takvih bitaka u istoriji. U oktobru su uz užasne žrtve odbranili savezničku liniju od masivnog nemačkog napada u Prvoj bici kod Ipra. Hejsting takođe opisuje i surove borbe u Srbiji, Galiciji i istočnoj Pruskoj, u kojima su do Božića Nemci, Austrijanci, Srbi i Rusi jedni drugima naneli više od tri miliona žrtava.
.png){kind=logo}
