Kakav je, napokon, Tito u Titovom tajnom imperiju? Svako je od vas, poštovani čitaoci, izvukao već svoj zaključak. Ako vam je iz nekog razloga stalo da čujete i moj, evo ga: Titov lik kakvim ga je Kuljiš napravio ima istorijske gabarite spolja, i sve crte jednog ingenioznog mračnog vladara iznutra. Ovaj Tito ovde u Kuljišovoj laboratoriji – survajver, čovek akcije, avanturist, džentlmen, vođa ganga terorista i revolucionara, menadžer firme, Moskvin disident, vojskovođa, državnik, diktator, svetski čovek, pre svega i posle svega Staljinov agent – prikazao se davnih osamdesetih u Zvezdara teatru, u liku Voje Brajovića, i u komadu Žaka Popovića „Pazarni dan“, kao skica koja će jednoga dana biti razrađena. Taj je dan, evo, došao. Okretan, inteligentan, nešto između probisveta, pustolova, revolucionara i mesije, sa zlatnim prstenjem na rukama, to je bio lik sa kojim je – uz sadejstvo Dedijerovih Priloga za biografiju – počela demontaža mita. Tito je svoju „tajnu imperiju“ osvajao daleko lakše nego Cezar svoju – jednim jedinim brodom, legendarnim „Galebom“ – sa manje žrtava nego Napoleon, sa manje napora nego Hanibal, sa više lukavstva nego što ga je pokazivao Aleksandar Makedonski! Kuljiš navodi jednog zapadnog autora koji je Tita priključio ovim velikim majstorima istorije, verujem zato da pokaže svu patologiju Titovog poduhvata, kojemu nije bilo leka.
Radivoj Cvetičanin
