Postanak jedinice koja je kasnije nazvana „Beli vukovi“ seže do samoga početka rata. U maju 1992. na Jahorini je formiran Izviđački odred, koji je osnovao Miloš Vukadin zvani Švabo. Nakon formiranja Jahorinskog bataljona Odred se priključuje Bataljonu. U januaru 1993. Miloš Vukadin postaje komandant Jahorinskog bataljona. Nažalost, ubrzo je nastradao. Stao je na minu 2. februara i uskoro preminuo od posledica povreda. Tada na čelo Jahorinskog bataljona staje Srđan Knežević, kasnije proslavljeni komandant „Belih vukova“. Pristupa im desetak momaka iz Trebevićkog izviđačko-diverzantskog voda na čelu sa Svetkom Gačaninom i u okviru Jahorinskog bataljona formira se jedan ozbiljan Izviđačko diverzantski vod od probranih boraca. Iako je bio komandant bataljona, Srđan je predvodio ovaj vod u mnogim akcijama. Ovi borci prolaze kroz mnoge borbe na sarajevskom ratištu i stiču veliko iskustvo. Početkom 1993, u januaru, učestvuju u borbama na Vracama. Zapaženo je njihovo učešće i u velikoj akciji „Lukavac ’93“. Zatim odlaze na ilijaško ratište, pa u leto učestvuju u borbama na Golom brdu i Žuči. Nakon toga su prebačeni na Bjelašnicu, gde dočekuju surovu planinsku zimu. Izuzetno niske temperature sa ledenim vetrovima činile su nemogućim ostanak borcima na ovoj snegom zavejanoj planini. Bez odgovarajućih smeštajnih objekata borci nisu mogli da opstanu u tako surovim uslovima. Kada je Srđan Knežević pozvao komandanta brigade pukovnika Lizdeka da mu kaže da se u takvim uslovima ne može opstati na planini, on mu je odgovorio: „Možete, bre, vi ste beli vukovi!“
Tako je nastalo ime jedinice.
