JEZIK I KNJIŽEVNOST

Poezija Đorđa Jovanovića nastaje iz retke sposobnosti da se u svakodnevnom prizoru prepozna metafizički treptaj. Njegov pesnički pogled zaustavlja se na gradskom pločniku, u autobusu, pred cvećarom, među decom u prihvatilištu, nad knjigama..

Pesnike prepoznajemo po unutrašnjoj svetlosti koja ih obasjava, i ne samo njih, negi i sav okolni svet, prirodu, prijatelje, sve na čemu se zaustavi njihov život... - iz pogovora Zorice Kuburović

Pesme jednog političara, lišene politike, ali pune poetike. Hrabar iskorak iz pragmatične svakodnevice u večnost pesništva.

Mnogobrojne metafore svedoče o tome da je evropsko promišljanje sveta duboko prostorno ukorenjeno. Kornelija Farago specifičnim metodom geokulturalne naratologije u svojoj knjizi analizira ulogu i mesto prostornosti u delima savremenih srpskih i mađarskih pisaca, kao i ulogu romana kao institucije geokulture, kao sredstva za iskazivanje posebnosti u okviru zajedničkih integracija.

Autor u ovoj „književno-teorijskoj“ studiji razmatra „ulazak Rusije u Boga“ kroz tumačenje dela Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Za središnju se uzima ideja Dostojevskog, koju inače izriče starac Zosima u romanu „Braća Karamazovi, da su „svi krivi za sve“. I da je sve povezano, kao okean. „Na jednom kraju sveta se podižu talasi, na drugom – udaraju“, takođe su reči starca Zosime. Ovu ideju autor potkrepljuje svojom ispovešću, to jest pričom o Velikom sudiji, koji se u sudnici suočava sa dvostrukim ubicom, koga na prvom ročištu prepoznaje – tog ubicu je on, kao malog dečaka, naučio da puca...

Nuakšot je pesnička zbirka koja se ne da ukrotiti-ona razgrađuje ideju doma, sećanja, ženskosti, bola, betona, tela, i vraća ih u svetu formu, oblikovanu preciznim jezikom i složenim emocijama. Jelena Andrić piše iz utrobe grada i periferije, sa granice između ljubavi i gubitka, idnetiteta i raspadanja. Njeni stihovi su oštri kao sečivo, a nežni kao dodir deteta koje pita: Zašto?-i čeka odgovor koji ne dolazi. Ovo nije knjiga koja se čita-ovo je knjiga koja se proživljava. Nema utehe, ali ima istine. Nema distance, ali ima dubine. Nema slučajnosti, već samo precizno konsturisane eksplozije značenja. I u svakom uglu sveta, od Beograda do Nuakšota, čitalac se prepznaje u ogledalu stihova koji razotkrivaju- i ne zaboravljaju.

Gubeći voljenu osobu, čovek gubi deo sebe. U svetu u kome je donedavno vladao red, odjednom je sve okrenuto naopačke i stvari su izmenjene do neprepoznatljivosti. Zatvaranje u sebe izgleda kao dobro rešenje. Zid prema spoljnom svetu štiti od tog sveta, ali u isto vreme nam ne dozvoljava da se odbranimo od sebe samih. U tom od sveta izolovanom prostoru nastaje stihovni zapis, koji je često više krik za pomoč, nego intimni dnevnik, kaže u svojoj recenziji Dušica Ivanović.

Erotska narodna poezije kao lijek.

Priručnik je podeljen po temama koje obuhvataju veliki broj fraza koje će vam biti od koristi u najrazličitijim situacijama (pozdravi, brojevi, određivanje vremena, predstavljanje, putovanje (kolima, avionom, vozom, gradskim prevozom), smeštaj, hrana, sport, upoznavanje, obilazak grada, šoping, nepredviđene situacije, porodica, posao, banka...). Sve ove teme su upakovane u vrlo praktičan format, spreman da vam uvek bude pri ruci.

Pesnik Flak Horacije Kvint (65–8. godine pre nove ere) ostao je upamćen kao jedan od najoriginalnijih inovatora pesničkih formi. Njegova književnost, obimom nevelika, u celini je sačuvana. Sastavljena je od četiri pesničke knjige i četiri knjige satira. Njegov pesimizam, melanholija (u sopstvenoj Poezijičesto je obrađivao tematiku smrti), kao i apatičnost, pružaju nam praktičnu sliku Zenonove stoičkeškole. U svoje doba Horacije je bio najpoznatiji po paroli „Nil admirari” (Ničemu se ne čuditi). Pomenuta filozofija predstavljala je utočište ljudi nezadovoljnih vremenom u kome bitišu. Pronicljiv, misaoni artista visokog ranga, Horacije svojim pesničkim stvaralaštvom poručuje nam da treba uživati u lepim trenucima, zato što se smrt ne može izbeći.

Knjiga Ruske teme 2, Zorislava Paunkovića, predstavlja nastavak knjige Ruske teme, koja je izašla u izdanju Balkanskog književnog glasnika i imala dva izdanja (2010. i 2015).

U knjizi su sabrani članci o ruskoj književnosti i kulturi koje je autor pisao za dodatak Kultura, umetnost, nauka u novinama Politika.

Tekstovi u knjizi pokrivaju period 2017-2021.

Autor je pisao o knjigama i pojavama za koje je smatrao da zaslužuju pažnju domaće publike u ovom periodu. Više tekstova u knjizi razmatra temu srpsko-ruskih veza.

Svi narodi pozvani su od strane hrišćanstva, svaki čovek u većem ili manjem stepenu sposoban je za naučno mišljenje. Ali ne priznaju svi i nisu obavezni da priznaju kanone grčke lepote. Da li su svi narodi sposobni da priznaju vrednost slobode i ostvare je? Ovo se pitanje sada rešava u svetu. Ne teorijskim razmišljanjima, već ga samo na iskustven način možemo rešiti. Na taj način, Georgije Fedotov postavlja pred narodima pitanje ko će biti sposoban za slobodu, a ko će ostati u ropstvu.

Autor istorijskih romana Grigorij Petrovič Danilevski, koji je lično poznavao Gogolja i u maju 1852. godine putovao u piščev zavičaj, govori u svojim uspomenama da lokalni seljaci nisu želeli da veruju da je Gogolj umro, pa se među njima rodila priča o tome da je u grobu sahranjen neko drugi, a da je njihov gospodin otputovao u Jerusalim i tamo se moli za njih. U toj priči postoji duboka duhovna istina: Gogolj se zaista preselio u Gornji Jerusalim, i tamo se, iz svoje divne, ali tajanstvene, nama nepoznate daljine, pokraj Prestola Gospodnjeg, moli za svu rusku zemlju, da bi ona nepokolebljivo stajala u Pravoslavnoj veri i da bi u njoj bilo više pravde i ljubavi – jer to je i predstavljalo glavnu brigu velike duše velikog ruskog pisca.

O biću poezije

Obuhvatajući eseje posvećene pesnicima pripadnicima različitih epoha modernosti u srpskoj poeziji (Desimir Blagojević, Miloš Crnjanski, Vasko Popa, Srba Mitrović, Miroljub Todorović,Nikola Vujčić) u knjigu SVIRAČ NA VLATI TRAVE, Tanja Kragujević u najneposredniju vezu dovodi njihov stvaralački odnos prema jeziku.

Poezija kao "govor u govoru" podrazume-va, u svakom od ovih strasnih i promišljenih poglavlja naše poetske istorije, i različite opitne gradacije u kojima misleni svetovi, određeni fatumom jezika, odražavaju konfrontacije verbalnih energija, veru i sumnju, svetlost i tamu. U ovim spregnučima obitava pesnička reč, odnosno, sam poetski jezikkao temeljno preobraženi znakovni sistem – koji isamu poeziju predočava kao biće promene.

Zbrirka poezije

Dok čitamo pjesme Dragana Markovića stičemo utisak da ih s lakoćom piše. Teško je reći koliko u tome ima istine. Nesumnjivo je da mu stihovi dolaze iznenada, ko zna odakle, i da jedva stiže da ih zapiše, trudeći se da mu ne umaknu prije nego što ih olovkom „ulovi“. Ali, prije toga, kao i svaki drugi istinski pjesnik, on svoje pjesme duboko doživi i preživi, tačnije - odboluje ih. I ne samo u ovom trenutku; on ih odboluje i u pamćenju svojih predaka, u običajnim ritualima nekih domorodačkih plemena, u civilizacijskim naslagama tradicije, dok se mi otimamo za jedno pišljivo sutra, kako kaže u Glavolomki, pjesmi kojom otvara zbirku Mali izgledi. Kad je već o naslovu riječ, treba odmah reći da su zaista mali izgledi da ova poezija ostane nezapažena, jer će je s podjednakom pažnjom dečekati čitaoci i književna kritika.

OD KAKO SE ZEMLjA OHLADILA narodna proza

Prozni oblici srpske narodne književnosti i male folklorne forme

Đerđ Lukač je poeziju Endrea Adija nazvao barjakom pod kojim se sve progresivno može okupiti kad nastupi vreme bitke, a i ostali savremeni kritičari slažu se da period modernosti mađarske književnosti nastupa sa stvaralaštvom upravo ovog pesnika, pripovedača i novinara, „savesti mađarske nacije”, revolucionara, proroka duhovnog preporoda i sveopšteg uništenja, upamćenog po nepokolebljivoj veri u društveni napredak i koliko i po svojoj poeziji, u kojoj je smelo razmatrao pitanja savremenog evropskog iskustva: ljubavi, prolaznosti, vere, individualnosti, rodoljublja...

U zbirci „Na kočijama Svetog Ilije“ (1908) odvija se Adijev neprekidni boj sa religijom. Bog je za pesnika Svemoćni kome je virtuoznost uveliko dosadila, koji ne pruža vođstvo, niti kažnjava, pa i ne nagrađuje. I ova zbirka je, kao i mnoge druge koje je objavio, izazvala žestoke polemike, koje su se doticale i lika i dela pesnika, njegovog paganstva, koje je sablažnjavalo hrišćane, njegove deklarisane privrženosti levičarskim političkim ciljevima, slavljenja čulne ljubavi i neortodoksnog pristupa Bogu u svojim pesmama, radikalnim po formi, jeziku i sadržaju, kao i po kombinovanju elemenata erotizma sa političnošću, biblijskih prizora i stila sa apokaliptičkim vizijama.

„Na kočijama Svetog Ilije“ je prva zbirka Adijevih pesama koja se u celosti objavljuje na srpskom jeziku, a sa mađarskog ju je prevela Marija Cindori Šinković.

Praktičan priručnik za učenje francuskog jezika na svakom mestu!
Ukoliko želite da putujete ili idete u inostranstvo da radite, ovo je prava knjiga za vas! U njoj se nalaze francuski izrazi i fraze koje vam mogu pomoći da lako komunicirate i da se jednostavno i brzo snađete u novoj sredini.
Kratak pregled gramatike koja će vam biti dovoljna da savladate ovaj jezik.

“Sadržaj ovog priručnika nam omogućava da bolje komuniciramo na francuskom i time približimo naše kulture jednu drugoj.” – Prof. Slobodanka Cuca-Nikolić

Uz Brankove pesme može se voleti, veseliti se, ali i tugovati i promišljati o životu. Pesme se mogu podeliti na one u kojima dominira uticaj narodne poezije, i druge stvorene pod uticajem evropskog romantizma.

U prvoj grupi su pesme koje govore o mladosti, čulnoj ljubavi, prirodi, na autentičan način, ali sa snažnim oslanjanjem na narodno pevanje. Najistaknutije pesme ove skupine su „Putnik na uranku“, „Devojka na studencu“, „Vragolije“, „Ukor“, „Kletva“, i kao kruna svega „Đački rastanak“. Ta poema obuhvata gotovo sve motive Brankove poezije: rastanak sa zavičajem, ljubav, prirodu, mladalačka uživanja, prijateljstvo, rodoljublje, i doživljava se kao Brankovo najbolje delo. Slagao bi svako ko bi rekao da posle ove pesme nije poželeo da ode u Karlovce, u plodne vinograde, da zaigra u „vilovitom“ kolu...

A čežnjive, melanholične duše pronalaze se u Brankovim pesmama stvaranim pod uticajem evropskih romantičara. One se najčešće bave temom nesrećne ljubavi, rastanka, smrti drage, kao što su „Dragi“, „Dva kamena“, „Jadi iznenada“, i među njima najpoznatija „Tuga i opomena“. U njima već dominira osećanje sete i velikog bola, uvodi se i motiv smrti koji će najrazvijenije biti obrađen u pesmi „Bolesnikov uzdisaj“ i „Kad mlidijah umreti“. Poslednja, izuzetno lična pesma obuhvatiće dva najznačajnija motiva Brankove poezije: ljubav i oduševljenje životom i tužni predosećaj smrti. Branko kao da je sve već unapred znao. I ne znajući, anticipirao je svoju sudbinu stihovima: „Mnogo hteo mnogo započeo...“, naslutio je svoju smrt, ali i u pesmi ostavio želju da počiva na njemu najdražem mestu – Stražilovu...

Priredio Stevan Krstec Starčinski

Ovaj rečnik će pomoći poslovnim ljudima da ostvare bržu i bolju komunikaciju i time još više unaprede odnose dve zemlje.

Izabrani niz eseja i studija koji se dotiče kako Prvog srpskog ustanka, tako i Hilandara i južnoslovenske umetnosti XX veka.

Ove knjige sadrže tekstove različite tematike, koje je autor objavljivao u stručnim časopisima i različitim povodima, uvek imajući na umu brigu nad srpskom svekolikom kulturnom i umetničkom baštinom. Deo knjige posvećen je jubileju dvestote godišnjice Prvog srpskog ustanka, zatim slede tekstovi o Hilandaru kao žarištu srpske duhovnosti, tekstovi o Krušedolu i fruškogorskim manastirima, o srpskim knjigama štampanim u Beču u XVII i XIX veku i dr.

Novo izdanje priručnika koji će vam omogućiti da se lako sporazumete kako u svakodnevnim, tako i u vanrednim situacijama na putovanju i u komunikaciji sa strancima i to čak i ako ste potpuni početnik. Naglasak se stavlja na praktičnu aktivnu komunikaciju, preglednost i laku orijentaciju u tekstu.

Nina je nestala. Možda se izgubila, možda je odletela, ili se samo negde zaturila. To niko ne zna sa sigurnošću, a najmanje glavni junaci ove knjige koji kreću u potragu za njom. Ta potraga, opisana linijama, crtežima, slovima i stranicama "Sporazuma", odvešće ovaj dvojac na razna poznata i nepoznata mesta i omogućiće im da nađu čak i ono što nisu tražili. A da li će i kako pronaći Ninu?

Kompletna gramatika engleskog jezika u 100 lekcija sa rečnikom

Ruska duša u shvatanju Dostojevskog.

Znanje najfrekventnijih reči francusog jezika poslovnim ljudima omogućava brzu i laku komunikaciju, ne samo u zemljama gde je zvanični francuski jezik već i u drugim zemljama gde poslovni svet uglavnom zna ovaj jezik.

Obimna zbirka pesama VEČNOST NAM SE SMEŠILA podeljena je na dve celine, na poeziju i prozu, s tim da su brojnije pesme u prvoj celini, a proznih tekstova je manje. Ali ih, po jačini iskazane emocionalnosti, ne možemo u potpunosti svrstati u kategoriju proze, pa ćemo reći da se radi o lirskoj prozi, što potvrđuje da je Jovana Obradović pesnik u pravom smislu te reči i da je osobeno promišljanje ljubavi i sveta uvodi u poetički stvaralački krug i da na tom planu, izrazito pesničkom, treba da se ostvaruje i dalje.