Poslednje delo Ivana Aleksejeviča prvi put prevedeno na srpski jezik, uz originalne predgovore Marka Aldanova i Vere Nikolajevne Bunjine. Novi detalji iz života i stvaralaštva Čehova i Bunjina i neodoljivi kritički tekstovi. U eri nepoverenja, gluposti i sitničavosti ovo je spomenik ljubavi, poverenju i mudrosti.
Nastojao je da od samog jutra svaki dan dolazim kod njih. U te dane posebno smo se zbližili, mada nismo prelazili određenu granicu – obojica smo bili suzdržani, ali smo već veoma voleli jedan drugog. Ni sa jednim od pisaca nisam, kao sa Čehovom imao takav odnos. Za sve vreme nije bilo ni najmanjeg neprijateljstva. Bio je prema meni suzdržano nežan, ljubazan, brinuo se kao stariji – ali istovremeno mi nikada i nije dao mogućnost da osetim njegovu nadmoć i uvek je voleo moje društvo. Sada to mogu otvoreno da izjavim, pošto sve ovo potvrđuju i njegova pisma upućena rođacima: „Bunjin je otputovao, i sada sam sam...”
Bunjin „O Čehovu”
.png){kind=logo}
