"Pitam se, misliš li da sam sad otišla zauvek? Pa, gde god da sam, volim te. Nisam želela da te napustim. Nedostaješ mi."
Nakon što je izgubio voljenu suprugu, Luk je ostao sam sa tugom i troje dece. Ali sačekalo ga je nešto što nije očekivao – na podu je pronašao plavu kovertu sa nažvrljanim njegovim imenom. Bilo je to pismo napisano pre skoro godinu dana, samo prvo od mnogih koja će dobiti. Uveren je da ih je napisala njegova žena, ali ko ih dostavlja? Kako njegova opsednutost pismima raste, Luk otkriva davno zaboravljene tajne zbog kojih će preispitati sve što je mislio da zna o Natali.
Kad me ne bude postavlja važna pitanja sa kojima se suočavaju svi oni koji izgube drage osobe: šta sada i kako dalje? Ali ljubav je večna – u pisanim rečima i sećanjima, u obećanjima za koja nikada nije prekasno da ih ispunimo.
