Zašto čitati klasike?

Ako se izuzmu oni koji se knjigama bave profesionalno, čini se da među današnjom čitalačkom publikom kolokvijalni izraz „književni klasici“ sve više gubi jasne granice značenja u zavisnosti od toga ko ga upotrebljava i u kom kontekstu to čini.

Starija generacija pod književnim klasicima često podrazumeva najpoznatija dela svetske književnosti, obično svedena na realizam (Tolstoj, Dostojevski, Balzak...), čija vrednost se ne dovodi u pitanje i kojima ne može da priđe ni jedno delo savremene književnosti. Za mlađu generaciju „klasici“ neretko imaju potpuno drugačiju konotaciju, asocirajući ih na debele, dosadne, teško razumljive knjige, koje apsolutno nisu u skladu sa savremenim tokovima života ili pak, potpuno suprotno, na naslove novijeg datuma koji su za kratko vreme stekli globalnu popularnost, a od kojih neki čak ni ne spadaju u književne žanrove..

Kako prepoznati "dobru knjigu"?

Naravno, kako u književnosti, kao i u životu, najčešće ništa nije crno-belo i jedni i drugi bi se verovatno prilično iznenadili kada bi otkrili koliko savremenog i modernog može da se pronađe u knjigama pisanim pre nekoliko stotina godina ili, pak, koliko je pisaca koji su u svoje vreme nailazili na nerazumevanje i nisu bili prihvaćeni od strane publike, a čija dela danas nazivamo klasicima. Hiperprodukcija svega, pa i knjiga, dovela je do toga da prosečni čitalac našeg doba često teško može da se snađe u moru ponude koja ga okružuje, kako bi otkrio ono što za njega predstavlja „dobru knjigu“. S obzirom na to da za knjige (osim ako nisu kolekcionarski primerci) ni slučajno ne važi ono pravilo – „Ako ne znaš šta je dobro – biraj šta je skupo“, uz svo poštovanje prema savremenim autorima, možda bi ipak moglo da pomogne nešto u stilu -  „Da bi znao šta je dobro - prvo čitaj ono što je staro“.

Gospođa Bovari, Gistav Flober

Knjiga koja je odmah po objavljivanju (1857.) izazvala ogroman skandal, koji je Flobera doveo pred sud, pod optužbom da je povredio javni moral. Interesantna je činjenica da je Flober inspiraciju za ovaj roman pronašao u jednom novinskom članku o samoubistvu jedne mlade žene. Kako je trivijalna priča o propalom braku, turobnoj malograđanskoj sredini i ispraznim životima glavnih likova uspela da izazove tako burnu reakciju i zašto i danas spada u najveće svetske klasike? Naravno da se odgovor krije u činjenici da među svetskim književnom veličinama Flober važi za nenadmašivog majstora stila i za jednog od najuticajnijih pisaca XIX veka.

Majstor i Margarita, Mihail Bulgakov

Kultna knjiga koja predstavlja svojevrsnu lozinku među ljubiteljima književnosti. Jedna od onih za koje ni slučajno ne treba reći da ste je pročitali ako niste, jer tu ne prolazi ono – bilo je davno, ne sećam se najbolje. Jednom kada je pročitate, shvatićete zašto. U njoj se majstorski inteligentno i duhovito prepliću satira, fantastika, parabola, ljubavna priča, religijski motivi i kritika građanske poslušnosti i kukavičluka, koja prevazilazi okvire kritike jednog društvenog sistema (u konkretnom slučaju staljinističkog) i uzdiže se na nivo celokupnog ljudskog roda kao takvog. Još jedna knjiga koju prati skandal, s obzirom na to da je već samo prvo izdanje objavljeno nepotpuno i cenzurisano i to tek 26 godina posle piščeve smrti.

Fukoovo klatno, Umberto Eko

Umberto Eko je jedan od retkih pisaca čija dela su još za života svrstana u klasike svetske književnosti. "Fukoovo klatno“ je, svakako, jedno od tih dela. Teme koje se tiču teorije zavere, templara i okultizma, prepliću se sa elementima detektivskog romana karakterističnim za Umberta Eka. Iako ovo delo zahteva punu pažnju čitaoca kako bi uspeo da uhvati sve nijanse značenja koje je pisac uz svoju prepoznatiljivu duhovitost i zadivljujuću erudiciju utkao u njega, trud se isplati, jer su velike šanse da će se posle toga naći u samom vrhu liste omiljenih romana.