Da li ste se ikada zapitali kakva priča stoji iza neobičnih Gorjuss devojčica koje su se, posmatrajući nas sa raznih sveščica, blokova, torbi, kutijica, kapa, šalova i drugog aksesoara, već odavno odomaćile u našem okruženju i postale deo svakodnevice, da nam se čini kao da su oduvek i bile tu oko nas?
Ove neobične devojčice, sa minimalnom ekspresijom na licima, ali sa upečatljivom atmosferom koju sa sobom donose, brend su velike londonske dizajnerske kuće Santoro, još od 2010. godine i distribuiraju se u preko 55 zemalja širom sveta.
Manje je, međutim, poznato da je tvorac ovog planetarnog brenda, Suzan Vulkot (Suzzane Woolcott), umetnica iz Glazgova, u kom živi s suprugom i svoje troje dece.
Prenosimo intervju iz 2010. godine u kome ova umetnica opisuje svoj rad i nastanak čuvenih Gorjus devojčica.
Možete li nam reći nešto više o Gorjuss-u?
Gorjuss je priča o donošenju lepe i osećajne umetnosti u život svakog čoveka. Volim da se igram rečima, pogotovo uzimajući stvari bukvalno, ali takođe, mislim da duboko unutar moje umetnosti zaista cirkuliše ljubav. Izabrala sam da slikam samo devojčice, zbog toga što mogu da slikam jedino ono što sam osetila, iskusila i zamislila. Ne bih mogla da unesem mnogo emocije u nešto što nisam lično osetila.
Oduvek sam bila obožavalac portreta, i onoga što može biti obuhvaćeno u trenutku. Tišina figure, pogled uprt u vas i položaj predmeta koji se nalaze oko subjekta, sve je tu s razlogom, da naglasi smisao koji stoji iza portreta.
Uvek bih na svoj zid radije okačila portret nego neki prijatan pejzaž!
Odakle potiče kreacija vaših devojčica? Šta je inspirisalo prvu?
Stil mojih devojčica je zaista došao spontano, kako sam učila da crtam, uvek sam želela da pokažem svoje emocije. Da biste to uradili morate da se skoncentrišete na ono što podstiče posmatrača da oseti emociju. To ne mora uvek biti izraz lica i mislim da moja umetnost to dokazuje!
Šta je bio najveći izazov na vašem dosadašnjem putovanju i kako ste se suočili sa njim?
Nedavno sam doživela hendikep i sada ne mogu da hodam.To je unelo veliku promenu u moj život i mislim da možda upravo sada prolazim kroz svo najveći izazov. Posle mnogo meseci provedenih u bolnici, pokušavam da pronađem način kako da nastavim da radim. Sigurna sam da ćemo jednom stići dotle, ali sada mi je potrebno duplo više vremena (pa i više) da bi nešto bilo dobro urađeno, tako da sam zahvalna svojim fanovima na strpljenju i podršci u ovom za mene veoma teškom periodu.
U umetničkom smislu, to je konstantno učenje i učenje, kako bih stvorila ono što je u mojoj glavi. Dostići sposobnost da stvoriš tačno ono što želiš, može zahtevati prilično mnogo vremena. Sećam se koliko je to bilo frustrirajuće. Sada bih rekla „Ne paniči, ali nastavi da pokušavaš i da učiš“.
Ja volim da učim i konstantno učim nove tehnike kako bi moja umetnost bila snažnija. Učenje nikada ne treba da prestane, jer tada postoji veliki rizik da vaš umetnički rad postane jednoličan.
Na šta ste najviše ponosni?
Ponosna sam na ono što sam uradila – na sve – ponekad moram da se uštinem da bih poverovala da je stvarno! Veoma sam ponosna na rad sa kompanijom Santoro. Oni su izuzetno topla i srdačna kuća. Ne samo da paze na mene nego, takođe, vole i moje Gorjuss devojčice i brinu se o njima sa mnogo poštovanja. Ne mogu da zamislim da bi ih iko bolje čuvao.
Izuzetno sam ponosna na svoje slike. Uvek govorim ljudima da slikaju ono što bi sami želeli da vide. Ako se tebi bude svidelo, onda će se svideti i nekom drugom!
I veoma sam ponosna na svoje fanove. Oni su jedna tako divna gomila i uvek me iznenade svojom ljubavlju, lojalnošću i podrškom!
Šta biste voleli da ste znali kada ste počinjali sa svojim kreativnim poslom?
Volela bih da sam znala da će „na kraju“ sve biti u redu. Prilično je strašno na početku. Ne znati šta nam donosi budućnost je zastrašujuće.
Kako žonglirate između kreativnosti i upravljanja svojim poslovanjem?
Ljudi imaju apsurdnu ideju da biti samozaposlen, i delom, biti u kreativnom poslu, znači da ceo dan provodiš sanjareći. Ali u realnosti, kreacija je samo trećina dnevnog posla.
Važno je imati smisla za poslovanje, a ne samo za veliki proizvod ili brend. Ako mislite da nemate znanja, onda pohađate neki od besplatnih kurseva. Sada kada ekonomija pokušava da podržava start up projekte, mogu se lako pronaći svuda oko nas.
Svako pronađe svoj način. Ja, na primer, nemam vremena da budem na Facebook-u. Ponekad mislim da sam jedina osoba koja nije tamo! Često znam da radim do 2 sata noću. Morate da uložite mnogo vremena u rad da biste videli rezultat.
Imate ugovor o licenci sa najvećim proizvođačem u UK (Santoro). Možete li nam reći nešto o tome kako je došlo do toga, o odluci da licencirate svoje projekte i koje slobode vam to pruža?
Moj cilj je oduvek bio da imam licencu, od samog početka. Kako postajem starija to će mi dosta olakšati posao. Neću uvek biti u stanju da radim do 2 sada noću! Imala sam mnogo sreće da se to dogodilo sa kućom Santoro, koja je naletela na mene. Mi volimo to da nazovemo sudbinom!
Koji je najbolji savet koji možete dati umetnicima koji nisu sigurni da li su spremni da počnu da zarađuju novac od svojih kreacija. Šta moraju da uzmu u obzir?
Ja bih rekla da zarađivanje novca dolazi samo kada imate proizvod koji je unikatan i koji ljudi žele. Ako to nemate gubite vreme. Tako da je trošenje vremena na proizvod jednako važno kao i pokušaji da ga prodate. Treba, takođe, misliti o tome kako da se predstavite. Morate da nastupate prezentativno i ako je vaš proizvod privlačan, to će pomoći da održite lojalnost klijenata.
Koje vam je omiljeno mesto u vašem gradu (Glazgov) na koje odlazite kada vam treba vremena za razmišljanje, punjenje baterija i inspiraciju?
Glazgov je divno mesto puno kulture. Ovde su veoma žive muzička i umetnička scena. Volimo da idemo na muzičke događaje, da posećujemo galerije i da jedemo napolju. Glazgov je poznat kao „Zeleni, zeleni grad“ zato što ima mnogo parkova, koje takođe često posećujemo. Još uvek nisam sposobna da sedim u svojim invalidskim kolicima, još je rano, ali čim budem mogla,otkotrljaću se do tih mesta.
Izvor: Do what you love
