Šta bi vam rekli veliki pisci poput Iva Andrića, Isidore Sekulić, Fjodora Dostojevskog, Marine Cvetajeve, Lava Tolstoja, Džejmsa Džojsa, Virdžinije Vulf, Frana Kafke i Pola Elijara o ljubavi? Ova knjiga otkriva njihova pisma koja su pronađena posle njihove smrti i koja su sačuvana do današnjeg dana. Ona su dragocena jer nam pokazuju da je ljubav jedina konstanta u svim vremenima.
Iako je naš vek doneo brojne tehničke mogućnosti koje su promenile život savremenog čoveka, pisanje ljubavnih pisama nije izgubilo na značaju. Upravo suprotno, ono je postalo još važnije jer je postalo retkost. Pisma su postala živa uspomena na vreme kada je komunikacija bila ličnija i kada su mala zadovoljstva bila velika.
Knjiga koja je pred vama oslikava ljubavne priče svetskih pisaca onakvima kakve su zaista bile – sa njihovim čežnjama, patnjama, nadanjima, nemirima, strahovima... Njihova pisma pokazuju da su inspirisana najsnažnijom silom koja pokreće svet – ljubavlju.
Otkrijte šta je Fjodor Dostojevski pisao Ani Snitkinoj, kako je Marina Cvetajeva opisivala svoju ljubav prema Borisu Pasternaku, šta je Franc Kafka napisao Mileni Jesenskoj i kako je Virdžinija Stiven pisala Leonardu Vulfu. Njihova pisma su najsnažniji dokaz da ljubav preživljava sve, pa čak i smrt.
„Često sam jako tužan, i to je nekakva bespredmetna tuga, baš kao da sam prema nekome učinio zločin. Tebe zamišljam i o tebi maštam svakoga časa.“ (Fjodor Dostojevski – Ani Snitkinoj)
„Borise, ja ne živim u prošlosti, ja nikome ne namećem ni svojih šest, ni svojih šesnaest godina – zašto me nešto privlači tvoje detinjstvo, zašto me privlači da te uvedem u svoje? (detinjstvo: mesto, gde je sve ostalo tako i tamo). Ja sam sada sa tobom, u Vandeji maja 26. godine, neprekidno igram nekakvu igru, ma kakvu igru – igre! – prebirem sa tobom školjke…“ (Marina Cvetajeva – Borisu Pasternaku)
„Najlepša su Ti pisma, a time je mnogo rečeno, jer su ona uopšte, u celini, svakim retkom svojim, nešto najlepše što sam doživeo; najlepša su ona u kojima daješ pravo mom ’strahu’, a istovremeno pokušavaš da mi objasniš da ne treba da ga osećam.“ (Franc Kafka – Mileni Jesenskoj)
„Čas sam napola zaljubljena u tebe, pa onda želim da zauvek budeš sa mnom, i znaš sve o meni, čas idem od krajnje podivljalosti do rezervisanosti.“ (Virdžinija Stiven – Leonardu Vulfu)
