Od 150 naslova u uži izbor za NIN-ovu nagradu ušlo je jedanaest knjiga. Predsednik žirija Vasa Pavković u dogovoru sa ostalim članovima: Ljiljanom Šop, Vladislavom Gordić Petković, Miletom Aćimovićem Ivkovim i Mićom Vujičićem, u trku za prestižno književno priznanje, uvrstio je sledeće naslove: „Veliki rat” Aleksandra Gatalice, „Dugovečnost” Svetislava Basare, „Bonavia” Dragana Velikića, „Posmrtnu masku” Lasla Blaškovića i knjigu „Štampar i Veronika” Katarine Brajović.
'Veliki rat', u izdanju Mono i manjane, je epski velik, a savremen roman o najvećem istorijskom preokretu na početku dvadesetog veka. Nije to samo portret izvanredno mnogo ljudskih sudbina, već ubedljiva slika sloma velike nade u srećnu budućnost čovečanstva. Usred tog potresnog događaja nižu se neodoljive epizode o nečemu što je i stvarno i neverovatno, i izmišljeno i proživljeno, trijumfuju ljudska osećanja i senka pobede ostavlja svoj trag. Prateći sudbine preko sedamdeset junaka, na svim zaraćenim stranama, Gatalica je oblikovao pobednike i poražene, generale i operske pevače, vojnike i špijune, male, obične ljude uspevajući da obuhvati čitavu epohu. Ima u ovoj knjizi nesvakidašnje ambicije, tužnih i veselih sudbina, primera neviđenog, ali i sasvim uzaludnog heroizma. Veliki rat nijednog trenutka ne postaje istorijska hronika jer se od dokumenta razvija do neverovatnih otkrića gradeći jaku, upečatljivu priču pravog romana i velikog umetničkog dela.
Odgovor na pitanje ko će biti ovenčan ovogodišnjom NIN-ovom nagradom dobićemo 14. januara, kada će u Skupštini Beograda biti upriličeno i svečano uručenje na kojem će najbolji domaći autor biti nagrađen novčanim iznosom od milion dinara.
