Danas je u Evropi žuta sve ređa u svakodnevnom životu i sve zanemarenija u svetu simbola. Međutim, nije uvek bilo tako.
Drevni narodi su žutu smatrali bezmalo svetom bojom, simbolom svetla, toplote i bogatstva. Zauzimala je važno mesto u verskim obredima antičke Grčke i Rima, dok su je Kelti i Germani povezivali sa zlatom i besmrtnošću.
Pad žute počinje u srednjem veku, kada joj se pripisuje dvojako značenje. Loša žuta, boja gorke žuči i paklenog ognja, označava prevaru, pohlepu, izdaju, katkad bolest ili ludilo, dok je dobra žuta, boja zlata, meda i zrelog žita, znak moći, radosti i obilјa.
Počev od XVI stoleća, međutim, žuta nezaustavlјivo uzmiče i gubi svoje mesto u materijalnoj kulturi. Protestantska reformacija i katolička kontrareformacija, a zatim i „buržoaske vrednosti“ u XIX stoleću, doprinose opadanju njenog ugleda. Iako je nauka ubraja u osnovne boje, njena simbolika ostaje dvosmislena. I dan-danas se zelenkastožuta boja smatra ružnom ili čak opasnom jer asocira na bolest i otrov, dok se narandžastožuta doživlјava kao jarka, vesela i blagotvorna po ugledu na voće te boje. Bogato ilustrovana, Žuta.
Istorija jedne boje peta je knjiga u ediciji započetoj 2000. i posvećenoj istoriji boja u Evropi od drevnog doba do naših dana. Prethodile su joj Plava (2000), Crna (2008), Zelena (2013) i Crvena (2016).
