U obimnoj studiji Marina Abramović – Od reza do šava, Svetlana Racanović analizira sve faze rada naše istaknute umetnice, precizno mapirajući nastajanje tog obimnog i kompleksnog opusa. Sledeći lanac transformacija umetnosti Marine Abramović, od prvih serija slika sa oblacima, preko performansa sedamdesetih, pa sve do najnovijih projekata, autorka nepogrešivo detektuje promene u njenom radu. Istovremeno ova studija ocrtava i promene u sistemu umetnosti koje nastaju na početku 21. veka, kao efekat prelaska iz bipolarnog hladnoratovskog, u multipolarni, globalno umreženi svet.
Knjiga je podeljena na tri dela, od kojih svaki detaljno razmatra osnovne vektore kretanja i promišljanja u radu Marine Abramović.
Prvi deo "Od reza do reza" bavi se ranim radovima koji obuhvataju prelaz od klasičnih slika do prvih "herojskih" performansa koji će obeležiti jugoslovensku umetnost sedamdesetih... U traganju za razotkrivanjem vlastitog sopstva moglo bi se pronaći Marinino interesovanje za meditativne prakse kultura Istoka i za one mistične i nedokučive načine preispitivanja subjektivnosti na Zapadu.
U drugom delu knjige, pod nazivom "Od reza do šava", autorka se fokusira na dvanaestogodišnji period umetničke saradnje Marine Abramović i Ulaja (1976–1988) kao dekonstrukciju metafore idealnog partnerstva i bezuslovne ljubavi. Iz ovih traganja nastaće tokom osamdesetih njihovo interesovanje za nezapadne kulture, čiji se opseg kreće od života sa Aboridžinima do susreta sa Dalaj-lamom.
Treći deo studije "Od šava do šava" obuhvata period od povratka Marine Abramović samostalnoj karijeri, posle 1988. pa sve do danas... Nemoguća preplitanja Zapada i Istoka, barokne i tibetanske kulture, jasno se mogu videti u radu Balkan Baroque, gde je Balkan shvaćen kao prostor u kojem su sva ta preplitanja moguća. Ovo bi se moglo razumeti i kao ulazak Marine Abramović u polifonično polje savremene kulture, u kojem njeni nastupi sve više prožimaju najrazličitije sfere umetnosti i biznisa, od teatra, opere, muzike, plesa, filma, videa, fotografije, nauke, profesure, izgradnje institucija, ali i zabave, oglašavanja, preduzetništva, stvaranja brendova i samolansiranja unutar selebriti-sistema. Za autorku studije ovaj lanac kontinuiranih promena i transformacija u radu Marine Abramović upisan je u obrascu neprekidnog čišćenja individue (Cleaning the House).
Kako poslednjih godina u radu Marine Abramović dolazi do sve jasnijeg spoja umetnosti, zabave i biznisa, menja se i njen status, i sada se kreće u rasponu od šamanke do selebritija, izmeštajući njen rad sve više u registar blokbaster umetnosti koji dominira poznokapitalističkim umetničkim spektaklom. U svojim analizama Svetlana Racanović nastoji da što preciznije ocrta ove promene u radu Marine Abramović, ne opredeljujući sa za ono što bi trebalo da figurira kao "pravi" ili ortodoksni pristup. Naprotiv, po njenom sudu, neophodno je ostati otvoren za eksperimente, pa čak i promašaje, u svetu koji se radikalno i nezaustavljivo menja, u kojem se pre može govoriti o marginalizaciji umetnosti nego o njenom kraju.
……
Svetlana Racanović je istoričarka umetnosti, likovna kritičarka i kustoskinja. Doktorirala je na Fakultetu za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum u Beogradu, 2018. sa tezom Perpetuiranje promjene – Tehnologije sopstva Marine Abramović. Magistrirala je menadžment kulturnih i umetničkih delatnosti (program ECUM/ECUMEST) u Dižonu 2000. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Katedri za istoriju umetnosti 1998. Od 2018. je predavač na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju, Univerzitet Crne Gore. Od 2011. do 2015. bila je gostujući predavač na Odseku za digitalnu umetnost i nove medije na Fakultetu za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum u Beogradu. Bila je direktorka NVO Nansen dijalog centar Crne Gore od 2003. do 2009. i izvršna direktorka NVO Montenegro Mobil Art od 2001. do 2003. Od 1996. aktivna je kao likovna kritičarka i kustoskinja niza umetničkih izložbi u Crnoj Gori i inostranstvu, uključujući kustosiranje izložbe Eros malog prestupa na 51. Bijenalu u Veneciji 2005. i izložbe Obod i bistre vode na 54. Bijenalu u Veneciji 2011. Bila je i kustos izložbe Montenegrin Beauty prezentovane u Budvi i Beogradu 2003. i u Motorenhalle u Drezdenu i Kunstlerhaus Bethanien u Berlinu 2005. Dobitnica je nagrade za likovnu kritiku Lazar Trifunović za 2003. Objavila je knjigu: Milenijumski bag?! – Crnogorska umjetnička scena oko 2000: Prestupnička koalicija kritike i prakse, 2009. u izdanju Centra savremene umjetnosti Crne Gore. Kao Fulbrajt stipendista boravila je u Njujorku 2014. u statusu naučnog istraživača
