SA POLIGRAFA

Lukić u svojim pesničkim tekstovima, pre skaskama ili kažama nego pesmama, suvereno koristi arhaizme, provincijalizme, makaronizme, anglizme, germanizme, originalne lekseme na stranim jezicima, šatrovačke izraze, razne vrste slenga... da bi stvorio u čitaočevoj svesti što uverljiviju sliku pesničkog doživljaja. Pri tom, on ne beži od narativnosti niti, u vezi s tim, od instrumentalizacije toka svesti.
U Lukićevim pesmama izmešani su sjaj i beda sveta i sve se vrti u tom prikazaniju kičerskog kovitlaca. Najekstremnije vrednosti egzistiraju jedna pored druge u sumanutom haosu. Njegov lirski subjekt se tom karnevalskom kolovratu čas veselo podsmeva, a čas zgađeno i sa prezirom okreće glavu od njega. Lukićeve pesničke slike su plodovi razuzdane mašte, ali i veristički zapisi iz svakodnevice koji ponekad podsete na davno prošla vremena proze crnog talasa. One znaju da budu drastično suprotstavljene jedna drugoj. Na primer, knjiga Sa poligrafa počinje idiličnom, poetičnom ali, u stvari, humornom i ironičnom slikom u kojoj lirski subjekt gotovo leprša u pubertetskoj imaginarnoj ljubavi sa Monikom Beluči na baruštini kraj Lešnice („o pecanju sa moniccom belucci na azemovoj bari”); njoj je suprotstavljena raskalašna, delimično pornografska, hedonistička pesma „o ljubavi seksu i recitovanju u antwerpenu”, situirana u jednu od najvećih belosvetskih luka. Toj pesmi kao potpuni opozit može stajati i „iskrena pesma deklamovana za rođendan u kafani”, groteska čija tema je seksualnost među stogodišnjacima.

O knjizi su rekli:
Zvonko Karanović:
Rukopis je britak, duhovit, ironičan, različit od svega što se piše na sceni, i potpuno se uklapa u koncept Enklave. Uostalom, čitao sam i Body & Copper, koji mi se takođe dopao, tako da sam imao očekivanja od tebe.

Nadežda Purić Jovanović:
Pesme su apsolutno genijalne, leksika fenomenalna, ironija, parodija, pastiširanje… Osećaj za meru, duhovitost, razgovornost, kompozicija knjige, citati, govorne formule, podela na cikluse, aluzije itd. – sve pet!

Dragan Vukićević, Čikago:
Čitajući pesme, prikazaše mi se Prever i Bukovski, za istim stolom, u nekom baru punom prostitutki…