U 20. veku tri su imena postavila grcku književnost na vrlo visoko mesto: Kavafi, Kazancaki i Seferi. Nobelova nagrada 1979. godine istaknula je u prvi plan Odiseja Elitija, pesnika oko cijeg imena nije vijorila dnevna slava i koji je rastao u uzdržanosti, nepopustljivosti, diskreciji i jednoj vrsti gordosti. Eliti je uveliko u tokovima zapadnoevropske misli. On je nastojao da na suštinu onoga što se zove grcko gleda posve razlicito od vecine pesnika. Eliti je odbacio obicaj da se hvata za neposredne reminiscencije i evokacije mita, kozmicko je pretpostavio etnickom, njegova slikovitost je umna a ne folklorna, njegovo videnje prirode je sublimisana misao o prapocelima a ne puki opis ili ushicenje egejskim pejzažom u ciju je slavu ispevao mnoge pesme. On je pesnik izvan užurbanosti dana, njegove pesme nisu lake niti su privlacne na prvi pogled. U traženju novih ili neobicnih oblika izražavanja otišao je daleko, do same srži iskaza. Eliti sve snažnije urasta u tle moderne poezije i ne samo grcke.
| Karakteristika |
Vrednost |
| Kategorija |
POEZIJA
|
| Autor |
Odisej Eliti
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
TANESI |
| Pismo |
Ćirilica |
| Povez |
Broš |
| Godina | 2011 |
| Format | 14,5x20,5 |
| Strana | 105 |
.png){kind=logo}
